Upitna proizvodnja povrća u Evropi - odakle ćemo se snabdevati?

Proizvođači povrća širom severne i zapadne Evrope su na udaru energetske krize, izveštava Reuters. Sve veći broj razmišlja da stave katanac na svoje plastenike. Finansijski uticaj je prevelik i ugrožava snabdevanje hranom.

Rast cena struje i gasa utiče na proizvodnju kultura koje se tokom hladnog, zimskog perioda uzgajaju u grejanim plastenicima, poput paradajza, paprike i krastavaca.

Ali, ugrožene su i vrste koje se skladište u hladnjačama, prvenstveno jabuke, luk i endivija.

Naročito je pod pritiskom proizvodnja endivije koja se vadi u jesen, čuva na temperaturi ispod nule i kasnije se presađuju u posude u prostor s kontrolisanom temperaturom za proizvodnju tokom cele godine. Skupi inputi su naveli proizvođače da se pitaju hoće li uopšte da nastave sa svojom proizvodnjom.

Više robe sa severa Afrike

Evropski proizvođači upozoravaju na pad proizvodnje i skok cena. To bi moglo značiti i da će se supermarketi početi snabdevati iz zemalja na severu Afrike - Maroka, Turske, Tunisa, Egipta.

Najveći trošak stakleničke proizvodnje su rastuće cene plina. Dva francuska farmera, koji su obnovili svoje ugovore o električnoj energiji za 2023. godinu, otkrili su da im je ponuđena cena koja je deset puta viša od one iz 2021.

Pored energenata poskupilo je i đubrivo, ambalaža, transport, što sve dovodi u pitanje proizvodnju.

Troškovi veći za 30 odsto

Johanes Gros iz nemačke zadruge Rajhenoj-Gemise, čiji se staklenici prostiru na površini od oko 60 hektara, rekao je da se suočavaju s ukupnim povećanjem troškova proizvodnje od oko 30 odsto.

Grupacija stakleničke industrije Glastuinbov u Holandiji je saopštila da je do 40 odsto od njenih 3.000 članova u finansijskim poteškoćama.

Propada holandska staklenička proizvodnja - šta je razlog?

U problemima su i uzgajivači voća i povrća u južnim zemljama, poput Španije, gde se bore sa povećanjem troškova đubriva od 25 odsto.