• Prokelj
  • 28.11.2020. 10:00

Uzgoj kelja - kulture za zimsku potrošnju, čiji su i listovi jestivi

Za ishranu kod kelja pupčara koriste se razrasli pupoljci, glavičice koje se formiraju na stablu u pazuhu listova. To je kultura umereno tople i vlažne klime, a veoma dobro podnosi mrazeve, s toga je ovo povrće pogodno za kasno jesenju i zimsku potrošnju.

Foto: Depositphotos/orestiligetka.ukr.net
  • 94
  • 5
  • 0

U baštenskoj proizvodnji aktuelna je berba kelja pupčara. Ovo povrće bere se odozdo nagore sukcesivno od oktobra do januara dok se na velikim površinama bere jednokratno u novembru. U čačanskom kraju je malo poznato povrće, pa se zato i veoma malo gaji, a u poslednje vreme čine se pokušaji da se ono proširi, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Čačak Milan Damljanović, a na osnovu stručne literature "Proizvodnja povrća kao drugog useva" profesora Vladana Markovića sa Poljoprivrdnog fakulteta u Novom Sadu. 

Dobro podnosi mrazeve

U zapadno evropskim zemljama kelj pupčar se gaji masovno. Za ishranu kod prokelja koriste se razrasli pupoljci, glavičice koje se formiraju na stablu u pazuhu listova. To je kultura umereno tople i vlažne klime, a veoma dobro podnosi mrazeve, s toga je ovo povrće pogodno za kasno jesenju i zimsku potrošnju.

Dakle, veoma lako podnosi mrazeve do -10 stepeni, a podnosi i kratkotrajne mrazeve od -15 do -20 bez značajnog oštećenja. Za naše uslove kelj pupčar je jako zahvalna biljna vrsta, jer se može gajiti kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva, ali se mora imati u vidu njegova prilično duga vegetacija.

Za zimsku proizvodnju, sadnja ne sme da kasni

Gajenjem ove vrste u smeni sa drugim kulturama obezbeđuje se veoma intenzivno korišćenje zemljišta. Gaji se najčešće iz rasada, mada se može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji iz rasada može se sejati u martu i aprilu u različitim vrstama zaštićenog prostora da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju.

Međutim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva obavi krajem maja, a rasađuje krajem juna ili početkom jula. Sadnja ne sme da kasni, jer ako se zakasni glavičice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, uz to su slabijeg kvaliteta, prenosi čačanski stručnjak.

Prednosti i mane stajnjaka i kojim mašinama ga uneti u zemlju?

Pre sadnje zemljište treba obraditi i po mogućnosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak treba uneti i mineralna đubriva u količini oko 100 kg azota, 80 kg fosfora (u vidu R2O5) i oko 120 kg kalijuma (u vidu K2O) po hektaru. Ukoliko se ne unosi stajnjak, mineralna đubriva treba uvećati za 20-30 odsto. Do sadnje treba uneti 1/2 azotnih i celokupnu količinu fosfornih i kalijevih đubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova.

Kako do kvalitetnog rasada?

Uspeh u proizvodnji kupusnjača u velikoj meri zavisi od kvalitetnog rasada. Da bi ostvarili kvalitetan rasad treba setvu obaviti na lepo pripremljenoj i neđubrenoj leji sa po 2,5 do tri grama semena po metru kvadratnom. Nakon setve seme se pokriva sa kompostnom smešom u debini 1-1,5 cm. Nakon setve treba obilnije zaliti.

Pored setve na leji, rasad kupusnjača se može sejati i sejalicama na razmaku redova oko 30-50 cm i tada se može obaviti međuredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi se dobija rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je moguća jer prostora uvek ima dovoljno, pa se ne mora primenjivati gusta setva na leji.

Agrotehničke mere kao i kod ostalih kupusnjača

Rasad se sadi na razmak redova 70-100 cm, a u redu oko 50 cm između biljaka. Pre sadnje treba uneti herbicid Treflan u količini dva kilograma po hektaru, koga treba inkorpornirati. U toku vegetacije kod kelja pupčara primenjuju se uobičajene agrotehničke mere, kao i kod ostalih kupusnjača. Treba ga redovno navodnjavati, međuredno obrađivati i jednom prihraniti.

U sušnim uslovima značajniji problem mogu biti lisne vaši koje se suzbijaju sistemičnim insekticidima. Od rasađivanja do berbe u uslovima navodnjavanja treba da prođe oko četiri meseca.

Kako uspešno zaštititi i ishraniti kupusnjače

Kako smo ranije pisali, kada su insekti u pitanju može se očekivati pojava svih značajnih štetočina u kupusnjačama: kupusne sovice (Mamestra brasicae), velikog i malog kupusara (Pieris brassicaePieris rapae), kupusna vaš (Brevicoryne brasicae), zatim kupusni moljac (Plutella maculipennis), buvači (Phyllotreta sp.). 

Prinosi su najčešće 10-15 t/ha. Pored pupova (glavica) za ljudsku ishranu se mogu koristiti listovi (umesto raštana), a posebno su visokog kvaliteta posle pojave mrazeva. Ostaci stabla i listova mogu se iskoristiti kao izvanredna stočna hrana, napominje Damljanović iz PSSS-a Čačak.


Povezana biljna vrsta

Kelj pupčar

Kelj pupčar

Sinonim: - | Engleski naziv: Brussels sprout | Latinski naziv: Brassica oleracea L. convar. oleracea var. gemmifera DC.

Kelj pupčar ima stabljiku visoku 60-80 cm sa spiralno raspoređenim listovima na dugim peteljkama, koji rastu uzduž stabljike. U pazusima listova razvijaju se male glavice... Više [+]

Kelj

Kelj

Sinonim: - | Engleski naziv: Savoy cabbage | Latinski naziv: Brassica oleracea var. sabauda

Kelj je dvogodišnja biljka iz porodice krstašica (Brassicaceae). Izdržljiviji je od kupusa i bolje podnosi visoke temperature i sušu, baš kao niske temperature i mraz. Zbog toga... Više [+]

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Kelj pupčar Prokelj Kelj Milan Damljanović Uzgoj kelja Đubrenje kelja Zaštita prokelja Navodnjavanje


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...