Zašto puca stabljika paradajza?

Stabljika paradajza ostavlja utisak krhkosti i lomljivosti. Međutim, paradajz je ustvari vrlo otporna biljka, kojoj, ako ima dovoljno vlage i hraniva, neće smetati opterećenost pod težinom plodova. 

Ako ste odlučili da ih vežete uz kolce, činite to redovito. Prvo na dnu stabljike, pa u sredini i na vrhu, tako da svaki deo stabljike ima podršku. Ako je paradajz već narastao, a niste ga pokolčili, napravite to vrlo pažljivo i ne stežite ga puno konpcem. 

Kako do dobrog roda paradajza?

Ako ste odlučili da ga nećete vezati, bilo bi dobro da malčirate zemlju ili da ga čak ostavite u korovu da plod ne bi bio direktno na zemlji. 

Pukotine izvor gljivičnih oboljenja

Bez obzira, povezali ga ili ne, u slučaju obilnih padavina ili suprotno, suše, stabljika paradajza može naububriti, a onda popucati i to po dužini. Naime, ksilem (tkivo stabljike koje transportuje vlagu) može nabubiriti i pustiti epidermu u vertikalne pukotine. Ovakve pukotine nisu problematične same po sebi, jer mogu brzo da zacele, Međutim, dok ne zacele, u njima se mogu stvoriti gljivična oboljenja, pa paradajz na vreme treba tretirati hemijskim ili ekološkim preparatima. 

Redovno posmatrajte celokupno zdravlje biljke

Ako na stabljici uočite male izbočine poput bubuljica, to je takođe nabubrela epiderma, koja ne treba da zabrinjava. Radi se o najranijoj fazi korena, koji bi se razvio ukoliko bi stabljika bila pod zemljom. Ovakve izbočine, ili čak izrasline (poput dlačica) javljaju se najčešće tokom vlažnog vremena. Ponekad ovakve izbočine mogu da signaliziraju i na podzemna oštećenja korena, pa redovno posmatrajte celokupno zdravlje biljke. 

Zbog svega ovoga, paradajz voli zagrtanje, jer ćete mu na taj način omogućiti da što više hraniva i vode uzme iz zemlje.