Masovno opadanje cvetova i plodova povrća može ugroziti rod. Više je razloga za ovu pojavu.
Opadanje cvetova i plodova paprike, paradajza, patlidžana, krastavca i ostalog povrća je normalna pojava. Biljka odbacuje višak kada ih ne može sve ishraniti.
Međutim, kada se desi masovna pojava opadanja, ugrožen je rod. Postoje brojni faktori koji dovode do toga. Neke od njih je lako otkloniti.
U većini slučajeva se radi o stresu biljaka koji je izazvan temperaturom, vetrom, vlagom, ali i napadom štetočina i pojavom biljnih oboljenja. Jedan deo sorti i hibrida ima karakteristiku da odbacuje više cvetova i plodova. Kod nekih su plodovi slabije povezani s drškom i opadaju na najmanji dodir, najviše u periodu početka zrenja.
Temperatura je najznačajniji faktor koji utiče na oprašivanje cvetova, oplodnju i mlade plodove. Noćne iznad 24 stepena i ispod 13 stepeni Celzijusa mogu biti uzrok. Tome će doprineti i snažno kolebanje temperature, posebno kada se tokom dana penje iznad 35º, odnosno spušta ispod 10ºC. Prekrivanje zasada mrežom za zasenjivanje može smanjiti temperaturno kolebanje i prodiranje sunčeve svetlosti u različitim postotcima.
Bez vode nema ni biljaka, ali ona može da bude i te kako važan faktor. Navedene kulture imaju različite potrebe. Krastavac za normalno plodonošenje treba više vode nego paprika, patlidžan ili paradajz kojima odgovara vlažnost od 70 odsto. Na većoj zasićenosti propada polen, nema oplodnje i dolazi do gubitka roda.
Zalivanje hladnom vodom može delovati poput šoka na biljke krastavca, paprike i patlidžana. Paradajz je nešto otporniji. Pazite da zalivanje povrća ne obavljate vodom direktno iz bunara, bolje je ostaviti preko noći u posudama da se temperatura izjednači sa okolinom.
Zalivanje povrća - kako to voli paradajz, a kako paprika, krastavci?
Višak ili nedostatak vode mogu biti pogubni. Prevelike količine sprečavaju disanje korena, razmenu materija i usvajanje hraniva, a kada je to problem sasvim je normalno da će biljka odbaciti cvetove i plodove. Sušni uslovi nateraće biljku da se bori za opstanak. Formiranje plodova traži veliku količinu vode i kada je nema, biljka nastoji da uspostavi ravnotežu odbacujući one koje ne može snabdevati. Redovno zalivajte usev, ali ne preterujte. Malčirajte površinu kako bi sprečili suvišno isparavanje iz zemlje.
Za sadnju odaberite osunčane lokacije, jer ovo povrće traži svetlost. Kod rezidbe listova ne uklanjajte odjednom veliki broj. Dovoljno je da uklonite dva do tri lista. Uklanjajte zaperke, jer ćete u suprotnom imati gustu, zbijenu zelenu masu podložnu napadu štetočina i pojavi oboljenja.
Obratite pažnju na biljnu ishranu. Kada se obavlja prihranjivanje, u kojoj količini i kakva se đubriva koriste. Nemojte dopustiti da biljke gladuju, ali nemojte ni preterivati. U vreme cvetanja i plodonošenja smanjite upotrebu azotnih đubriva. Za oprašivanje i plodonošenje su potrebni: bor, kalijum, kalcijum i drugi minerali.
Obavljajte redovne preglede useva i reagujte na početne pojave štetočina i simptoma oboljenja. Što pre uočite promene, to će biti manja šteta i lakše ćete obaviti zaštitu.
Tagovi
Autorka
