Značaj navodnjavanja u proizvodnji krompira - kada, kako i koliko zalivati?

Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. Visina prinosa ne zavisi samo od količine već i od rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda, koji pored uticaja na prinos krtola utiče i na broj, krupnoću i kvalitet. 

Za uspešno gajenje krompira klimatski uslovi imaju presudan značaj, navodi iz savetodavac Jovana Todorović, dodavši da su to na prvom mestu količina i raspored padavina. Ako su padavine obilne u prvoj polovini vegetacionog perioda, a u njegovoj drugoj polovini preovladava suša, formira se veliki broj krtola, koje ostaju sitne.

U suprotnom dobija se manji broj krtola, koje su krupnije i ujednačenije. U uslovima sušnog ili previše vlažnog perioda dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već razvijenim krtolama ili do njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu se gubi značajan deo tržišne vrednosti.

Potrebe za vodom

U zavisnosti od fenofaze, potrebe krompira za vodom se razlikuju. One su posebno izražene u fazi formiranja stolona. Od nicanja do formiranja stolona potrebne su tri nedelje i u tom periodu voda je potrebna, jer će se u protivnom dobiti manji broj stolona, a samim tim i manji broj krtola po biljci. Najveće potrebe ima u periodu od pojave cvetnih pupoljaka do završetka cvetanja, što se poklapa sa zametanjem krtola, intenzivnim rastom biljaka i nagomilavanjem skroba.

U prvom delu vegetacije biljaka zemljište obično ima dovoljne količine vlage akumulirane tokom zime. Ređe se može javiti takozvana prolećna suša, kada je neophodno obaviti navodnjavanje useva. Bez ove agrotehničke mere u promenljivim klimatskim uslovima gotovo je nemoguća visoka proizvodnja krompira. Često veoma visoke temperature tokom proleća i leta, kao i nedovoljne količine padavina koje su nepravilno raspoređene tokom vegetacionog perioda dovode do smanjenja prinosa.

Načini navodnjavanja

Periodična pojava suše negativno se odražava na proces rasta i razvića što na kraju rezultira smanjenjem prinosa i kvaliteta. U zavisnosti od načina primene vode, moguća su tri najčešća načina za navodnjavanje: gravitaciono između bankova, orošavanjem i sistemima kap po kap.

Kada je u pitanju gravitaciono navodnjavanje, potrebna je ravna parcela i velika količina vode, 40-50 litara po kvadratnom metru za jednu zalivnu normu. Nedostatak ovog načina zalivanja je pojava erozije i urušavanja banka, kao i "otkrivanja krtola" koje brzo pozelene zbog toga što se voda kreće od jednog do drugog kraja. Ovakvim načinom zalivanja lako se prenose bakterijska oboljenja krompira, pa se on može koristiti kada ne postoje druge mogućnosti.

Krompirova zlatica veće štete pravi u toplijim godinama - kako je suzbiti?

Orošavanjem se vrši distribucija vode po celoj površini parcele, pri čemu se kvase i biljka i zemljište. Nedostatak ovog tipa je što u toku zalivanja dolazi do stvaranja povoljnih uslova za razvoj bolesti krompira, posebno plamenjače, pa je neophodno blagovremeno pred zalivanje vršiti preventivnu zaštitu.

Sistem kap po kap je dosta raširen na našem području. Glavna prednost ovakvog načina navodnjavanja je efikasnost iskorišćenja vode. Bitno je naglasiti da voda ne dolazi na vrhove krompira, što omogućava biljkama da se zaštite od mnogih bolesti, jer ne dolazi do ispiranja insekticida sa listova. Zahvaljujući mogućnosti da se voda stajanjem u buretu zagreje pre navodnjavanja, koreni biljaka se ne oštećuju, za razliku od navodnjavanja hladnom vodom. Uštede u odnosu na klasičan sistem s rasprskivačima kreću se i do 40 odsto, što posebno dolazi do izražaja u uslovima nedostatka vode za navodnjavanje.

Zalivni režim treba prilagoditi klimatskim uslovima u toku vegetacionog perioda, jer nedostatak pristupačne vode u zemljištu u srednjem i poslednjem delu vegetacionog perioda nosi veću opasnost po smanjenja prinosa nego ako se desi u ranijem delu vegetacionog perioda. Tehnički minimum iznosi 75-80 odsto poljskog vodnog kapaciteta.