Krompirova zlatica veće štete pravi u toplijim godinama - kako je suzbiti?

Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata) najvažnija je i najčešća štetočina krompira, a javlja se svake godine. Osim njega, napada i druge biljke iz porodice Solanaceae poput patlidžana, paprike, paradajza i duvana. Upravo zbog toga ove biljne vrste u bašti ne bi trebalo da budu komšije.

U toplijim godinama nanose veće štete

Odrasli oblik krompirove zlatice je žute boje s crnim uzdužnim prugama, a ženke tokom maja i juna polažu žuto narandžasta jaja na donju stranu lišća i to u grupama od 25 do 80 jaja. Iz jaja izlaze ružičaste larve s crnom glavom koje nanose štete griženjem listova krompira. Ova štetočina u našim područjima ima dve generacije godišnje, a prva nanosi veće štete. Odrasli prezime u zemlji, a iz nje izlaze čim se ona na dubini od 10 cm zagreje na 15°C.

Pravilno naklijavanje i upotreba sečenog krompira za sadnju

Što su temperature više, zlatici je bolje, zato se tokom vrućina intenzivnije hrane, a čim temperatura vazduha dosegne 20°C počnu da lete i tako je njihov prelazak na ostale zasade lakši, piše prof.dr.sc. Renata Bažok u Glasilu biljne zaštite (4/2013). I odlaganje jaja je u vezi sa temperaturom, pa tako kada su hladnije godine odlože manje jaja.

Hrane se lisnom masom

Zlatice se hrane listovima krompira, a njihov napad može da uzrokuje i defolijaciju, odnosno uništenje vreže, što na kraju rezultira i značajnim gubitkom prinosa. Kapacitet ishrane larve i odraslih zlatica je veliki, pa jedan par zlatica zajedno sa svojim potomstvom može da uništi oko 1m² lisne površine, piše Milan Maceljski u knjizi Poljoprivredna entomologija. 

Potrebe za suzbijanjem temelje se na redovnim pregledima useva, a proverava se određeni broj biljaka u nizu tako da se utvrde razvojni stadijumi, odraslih, jaja i larvi. Treba da se sprovode od polovine maja, pa je sada idealno vreme za to.

Važne su preventivne mere

Glavna preventivna mera zaštite je pridržavanje plodoreda. Osim toga, treba čuvati u zasadima i njihove prirodne neprijatelje kao što su trčuljci, a malčiranje slamom, koprivom i slično sačuvaće biljke od napada.

Uzgoj krompira bez obrade zemlje - pod slamom ili senom

Važna je i mehanička zaštita ručnim sakupljanjem i uništavanjem jaja, larvi i odraslih insekata od početka njihove pojave. Sakupljanje se obavlja svaki drugi dan, a važno je sakupiti što više zlatica do cvetanja, jer tada larve mogu da naprave najveće štete za prinos. Nakon cvetanja, zlatice ne prave više velike štete, ali i dalje ih treba skupljati jer mogu da napadnu ostalo povrće. 

Prirodna sredstva koja možete sami pripremiti

Za male površine može se pripremiti i prirodno sredstvo od sode bikarbone i mleka, a recept možete pronaći ovde. Biljke mogu da se prskaju i čajem od graničica tuje koje sadrže otrovne materije za krompirovu zlaticu. Za ovakav preparat mogu poslužiti i borove iglice. 

Pomoći će i rastvor pepela, tako da se dva kilograma pepela otopi u 10l vode. Zatim se jedan litar ovog rastvora razredi sa 10l vode, te se tretiraju biljke.

Suzbijanje je moguće i biološkim preparatima na bazi bakterije Bacillus thuriengiensis koji deluje dobro, ali sporo, pa ih treba primeniti čim zlatice izađu iz zemlje. Ova sredstva ne uništavaju korisne insekte, ne remete prirodnu ravnotežu, niti su opasni za pčele.

Tretiranje insekticidima - oprez zbog rezistentnosti 

Kod primene insekticida treba voditi računa o pojavi rezistentnosti, jer zlatica brzo stiče otpornost pa neki od insekticida (posebno oni koji se koriste dugi niz godina) pokazuju slabu efikasnost.

Kako bi se izbegla pojava rezistentnosti, treba ih upotrebljavati tako da se svake godine izmenjuju insekticidi različitog mehanizma delovanja, a izmena se preporučuje i ako se tokom jedne godine zlatica suzbija više puta.

Zašto i kada se zagrće krompir?

Kako navodi savetodavac Zrinka Večerić, mag.ing.fitomedicine, u hemijsko suzbijanje kreće se kada se na busenu nađe više od dve odrasle zlatice (prezimele generacije), a krompir je slabo razvijen. Larve se suzbijaju ako do cvetanja ima dve do 2,5 larve u proseku na busenu, a one letnje generacije suzbijati kada ih ima 20 do 30 po busenu. Za primenu adekvatnij insekticida, posavetujte se sa stručnjakom ili zaposlenima u poljoprivrednoj apoteci.

Iako su insekticidi efikasni, ne smiju biti razlog za čestu upotrebu. Izbegavajte ih osim ako je neophodno, jer oni mogu narušiti prirodnu ravnotežu.