Angelina Paić: Zašto je edukacija o ishrani važnija nego ikada?

Na društvenim mrežama i raznim onlajn platformama često nailazimo na protivrečne savete o ishrani što kod mnogih izaziva zbunjenost i nesigurnost pri izboru hrane.

Na tu temu je portal foodfacts.news razgovarao sa specijalisticom nutricionizma, dipl. ing. Angelinom Paić, koja nam je otkrila šta misli o nutricionistima - influenserima, mitove s kojima se najčešće susreće kao i poruke koje šalje kada je reč o pravilnoj ishrani.

Po Vašem mišljenju i iskustvu, da li su naši sugrađani dovoljno kvalitetno informisani o hrani/ishrani? U kojoj je meri javnost edukovana o zdravim prehrambenim navikama?

Volela bih reći da jesu, ali sudeći prema svim ispitivanjima i statistikama mogli bismo i bolje. Tokom rada u svom savetovalištu primećujem značajan broj klijenata koji imaju strah od određenih namirnica ili su pod uticajem dijetalne kulture ili imaju nepouzdane informacije.

Nutricionizam nije mišljenje i lični stav nego nauka

Susrećete li se u svakodnevnom radu s mitovima o hrani/ishrani? Možete li izdvojiti neke od njih?

Naravno, susrećem, i to prečesto. Izdvojila bih verovanje u razne dijete, a znamo da ne postoji jedna ishrana (dijeta) koja odgovara svima, zato je držanje dijeta out dok je menjanje loših navika i personalizovani pristup in! 

Takođe bih navela strah od ugljenih hidrata, posebno hleba i krompira pri čemu možemo spomenuti onu čuvenu rečenicu: "Ja jedem zdravo, izbacio sam hleb i krompir"!

Zatim, verovanja u razna čišćenja i detoksikaciju putem vode s limunom, celerovog soka itd. Postoje i uverenja da zeolit pročišćava krv, da postoji super hrana, da voće treba gledati kao šećer i da ga ne smeju konzumirati ako žele izgubiti kilograme itd. Danas svatko ima mišljenje o hrani i ishrani i misli da je on taj koji je u pravu, a znamo da nutricionizam nije mišljenje i lični stav već nauka!

Koje trendove u ishrani vidite danas najopasnijim za društvo u celini?

Smatram opasnim davanje prostora za savetovanje i podučavanje o ishrani osobama koje nemaju adekvatno obrazovanje. Znate, mnogi mitovi i strahovi o hrani upravo proizlaze od senzacionalističkog pristupa gde je crno ili belo, dobra ili loša hrana, gde se o njoj i ishrani govori radi lajkova.

Potrebno je više "prostora" u društveno obrazovnim institucijama

Opasno je i ne menjati stavove. Danas smo itekako svesni kako je hrana i informacija, a ne samo energija te je nužno menjati prehrambene navike kada imamo određene dijagnoze, ali i kada prolazimo kroz određene faze života.

Važno je čoveka posmatrati kao celinu, a ono što svakodnevno unosimo putem hrane u naš organizam itekako se odražava na našu sadašnjost i ispisuje našu budućnost.

U kojoj meri nutricionisti i zdravstveni stručnjaci mogu bolje edukovati i informisati javnost? Kako u tom smislu vidite budućnost Vaše struke?

Možemo jako puno, kako kroz medije, tako i putem ličnih platformi i društvenih mreža. Jer se, naglašavam, treba čuti glas struke. 

U kojoj meri mediji utiču na razvoj prehrambenih navika?

Treba da imamo više prostora kako u zdravstvu, tako i u društveno obrazovnim institucijama poput škola, vrtića, sportskih klubova. Protiv mitova i pogrešnih informacija se možemo boriti najbolje edukacijom.

Kako biste ocenili domaće medije u smislu tačnosti informacija o ishrani?

Što se tiče tačnosti informacija u vezi sa ishranom, smatram da se situacija postepeno poboljšava i da se krećemo u pravom smeru. Ide na bolje, postoje znakovi napretka i pozitivnih promena.

Da li su nutricionisti - influenseri dobra ili loša vest za korisnike društvenih mreža? Za struku? Treba li taj domenu regulisati?

Jako je teško danas tačno filtrirati informacije kada se svako predstavlja kao stručnjak. Iz tog bi razloga trebalo bolje regulisati taj domen.

Važna je što veća prisutnost stručnjaka u medijima

Naravno da narušava ugled struke kada vam se svaka influenserka koja je smršala ili voli da kuva prozove nutricionisticom i naplaćuje svoje savete, i to bez ikakvih posledica i odgovornosti.

Pravo osveženje mi je vaša stranica FoodFacts, kaže nutricionistica Paić

S druge strane, imate na mrežama sjajne koleginice s Prehrambeno - biotehnološkoga fakulteta u Zagrebu i Prehrambeno - tehnološkog fakulteta u Osijeku koje rade posao influensera jako dobro i naučno utemeljeno. 

Koje kanale danas preferirate za informisanje javnosti - novine, internet, TV, radio? U kojoj je meri to danas deo Vašeg posla?

Lično sam prisutna u svim medijima jer kao što sam gore spomenula, ljudi trebaju da čuju glas struke i zato mislim da je važno deliti znanje i biti prisutan u medijima.

Gde se dodatno edukujete ili informišete? Postoje li određene internet stranice, stručnjaci koje biste preporučili drugima?

Volim da pojećujem stručne kongrese, pa bih izdvojila kongres Hranom do zdravlja, a pravo osveženje mi je vaša stranica FoodFacts.

Konstantno se edukujem kroz razne webinare organizovane od strane struke i naučne zajednice, čitam naučne radove i časopise jer je sam deo našeg posla celoživotno učenje.

Odgovara li današnji sistem edukovanja kroz osnovne i srednje škole potrebama društva kada je reč o hrani?

Nažalost ne. Mislim da su upravo deca osetljiva grupa, posebno jer raste stopa poremećaja ishrane.

Uravnoteženost je ključ zdravlja

Postoje pojedinci koji se trude da unesu promenu, ali sporo se menjaju loše navike i premalo se ulaže u kvalitetne reforme u školstvu u vezi sa dobrim prehrambenim navikama. Takođe, ne cenzurišu se loši uzori i zagovornici dijetalne kulture koji promovišu određeni ukalupljeni izgled i proporcije.

Učiti decu da vole svoje telo, da imaju zdrav odnos s hranom i da se zdravo brinu o sebi trebao bi biti imperativ.

Pravilna ishrana je značajnije prepoznata kod novih generacija. Koje ključne poruke biste poslali upravo njima kad je reč o ‘(ne)zdravom’?

Jedna od ključnih poruka je da se fokusiraju na ono šta unose, a ne na zabrane. Uravnoteženost je ključ zdravlja. Neka jedu i žive svesnije, jer smo digitalizacijom izgubili prisutnost i svakodnevno vidimo kako se hrana konzumira uz mobilni telefon, jedemo brzo, ne žvaćemo hranu i istinski ne uživamo u njoj. Takođe je voda osnovna potreba našeg tela, a treba brinuti i o higijeni sna i mentalnoj higijeni.

Ines Banjari: Neproverene informacije o ishrani mogu imati ozbiljne posledice po džep i zdravlje

Volela bih da češće borave u prirodi i da u nabavci namirnica prednost daju lokalnoj i domaćoj hrani, kao i da uče da kuvaju. Celokupno treba pristupati brizi o sebi, jer bolje sprečiti nego lečiti!