Med ne moramo uzimati drvenom kašikom kako smo oduvek mislili

Med je od davnina cenjen kao prirodni lek i nutritivno bogata namirnica, a među njegovim ljubiteljima često se postavlja pitanje da li je važno kojim priborom ga uzimamo.

Drvene kašike odavno se preporučuju, uz tvrdnju da metalni pribor može negativno uticati na njegova svojstva. Da li je reč o naučno utemeljenoj činjenici ili samo o tradicionalnom verovanju? Proveravara portal foodfacts.news.

Na portalu Jutarnji.hr naišli smo na članak naslova "Kad ovo pročitate, nikada više nećete zagrabiti med drvenom kašikom" u kojem se navodi da se med ne mora uzimati drvenom kašikom jer se radi o jednoj od klasičnih zabluda. Na upit o izvorima informacija do sada nismo dobili odgovor.

Šta je istina?

"Istina je da med nije nužno uzimati drvenom kašikom", kaže doc. dr sc  Marin Kovačić sa Fakulteta Agrobiotehničkih nauka Osijek pojašnjavajući da drvo može da apsorbuje vlagu iz meda ili da postane kontaminirano ako pribor nije pravilno očišćen i osušen nakon upotrebe.

Metalna kašika neće negativno uticati na kvalitet ili ukus

Uverenje, otkriva, kako se ne preporučuje da se uzima metalnim kašikama potiče iz starijih vremena kada su korišćene kašike napravljene od, na primer, aluminijuma..

Ipak, današnji pribor za jelo načinjen je od metala koji nemaju nepovoljan uticaj na organoleptička, fizikalna ili hemijska svojstva. "Dakle, korišćenje metalne kašike neće negativno uticati na kvalitet i ukus", pojašnjava ovaj profesor.

Kako kaže, senzorska ili nutritivna svojstva neće se značajno promeniti ako se koristi odgovarajući materijal (npr. inoks, kvalitetna plastika, suvo drvo), ali pod uslovom da se koriste ispravno.

Kod korišćenja metalne kašike (inoks) neće doći do reakcije s medom. Međutim, ako je metal, naglašava, podložan koroziji ili oksidaciji, kao što je aluminijum ili bakar, dugotrajni kontakt može izazvati blagu hemijsku reakciju, s obzirom na njegovu prirodnu kiselost (pH 3,2-6,5) i to može uticati na ukus i potencijalno nutritivnu vrednost.

Prema njegovim riječima, pčelari u svojoj proizvodnji koriste posuđe od inoksa i prehrambene plastike (poput vrcaljke, burad za skladištenje i dr.).

Drvo zahteva pravilno održavanje

Plastične kašike su, dodaje, neutralne, ali treba paziti na kvalitet plastike.

"Ukoliko kašike nisu namenjene prehrambenoj industriji, mogu ispuštati štetna jedinjenja, posebno pri visokim temperaturama", upozorava Kovačić dodajući da je s druge strane, u današnje vrijeme podizanja ekološke svesti, plastiku poželjno izbjegavati.

Što se tiče drveta, ono ne reaguje s medom i često se koristi iz tradicionalnih ili estetskih razloga.

Ekološki je, objašnjava, prihvatljivo, estetski prijatno, ali zahteva pravilno održavanje kako bi se izbegla kontaminacija.

"Najpraktičnije i najjednostavnije je korišćenje standardnih metalnih kuhinjskih kašika koje su higijenske, otporne na kiseline u medu i mogu se uvek koristiti", zaključuje univerzitetski profesor.

Najvažnije je uvek koristiti čistu kašiku

Vanredni profesor dr  Sandra Pedisić sa Prehrambeno - biotehnološkog fakulteta Zagreb i Centra za prehrambenu tehnologiju i biotehnologiju Zadar kaže da je med uglavnom u tekućem obliku visoke viskoznosti i da je blago kiseo zbog prisutnosti organskih kiselina, laktona, estera i nekih neorganskih jona poput fosfata i hlorida koji  doprinose njegovom ukusu i mikrobiološkoj stabilnosti.

"Kiselost takođe pospešuje njegovo antibakterijsko i antioksidativno delovanje", navodi Pedisić objašnjavajući da zbog nje postoji zabrinutost da med može da reaguje s određenim metalima i da su enzimi u njemu, koji doprinose zdravstvenim dobrobitima i ukusu, osetljivi na metale i mogu uticati na senzorska ili nutritivna svojstva.

Iako je malo verovatno da će kratak kontakt, na primer kada na brzinu ubacite med u svoj čaj, uzrokovati značajne promene, dugotrajno skladištenje bi moglo uticati na fizikalno-hemijske parametre što je potvrđeno naučnim istraživanjima, a posledično i na senzorska i nutritivna svojstva.

S obzirom na kiselost meda, dodaje, uvreženo je mišljenje da je bolje koristiti drvene, plastične ili keramičke kašike, a zbog visoke viskoznosti meda uobičajeno se koriste drvene zbog boljeg prijanjanja meda.

Čuvati ga na suvom i hladnom mestu

Prema njenom mišljenju, najvažnije je uvek koristiti čist pribor bez obzira na materijal od kojeg je napravljena kašika, kako biste sprečili kontaminaciju.

Med od bršljana rešava grlobolju i kašalj?

Takođe poručuje: "Pravilno ga čuvajte na hladnom i suvom mjestu daleko od direktne sunčeve svetlosti i izbegavajte visoke temperature koje mogu da razgrade korisna jedinjenja".

Na kraju možemo zaključiti da je najvažnije koristiti čist pribor odnosno kašiku, posebno kod drveta jer može da apsorbuje vlagu iz meda ili da postane kontaminirano ako pribor nije pravilno očišćen i osušen nakon uporabe.

Tvrdnja portala je tačna i nije nužno uzimati ga drvenom kašikom. Štaviše, najpraktičnije i najjednostavnije je korišćenje standardnih metalnih kuhinjskih koje su higijenske, otporne na kiseline u medu i mogu se uvek koristiti.