Smeta vam "veganska slanina"? EU briše naziv, ali tržište raste prema 14 milijardi evra

Dok se u Briselu priprema zabrana korišćenja "mesnih" naziva za vegetarijanske proizvode, iskustvo iz sektora biljnih alternativa pokazuje da takve mere teško mogu da zaustave rast industrije. Uprkos novim pravilima koja ograničavaju korišćenje pojmova poput "odrezak", "piletina" ili "slanina", stručnjaci smatraju da će tržište alternativnih proteina nastaviti snažno da raste, piše Politico.

Sličan scenario već je viđen u sektoru biljnih mlečnih proizvoda. Evropska unija je još ranije zabranila korišćenje naziva poput "mleko" i "jogurt" za proizvode biljnog porekla. Međutim, to nije sprečilo rast brendova poput Oatly i Alpro, koji su danas široko dostupni na policama evropskih supermarketa.

"Uprkos regulaciji, uspeli smo da rastemo", izjavio je Gijol Mil (Guillaume Millet) iz Danone, koji upravlja segmentom biljnih proizvoda te kompanije. Njegovo iskustvo mnogi vide kao dokaz da zabrane naziva ne utiču presudno na potražnju potrošača.

Nova pravila i stare dileme

Evropski zakonodavci nedavno su se usaglasili u vezi sa zabranom korišćenja mesnih naziva za vegetarijanske proizvode, uključujući pojmove poput "rebra", "file", "jetra" ili "odrezak". Ipak, izrazi poput "veganski burger" i "biljne kobasice" za sad ostaju dozvoljeni.

Francuska evroparlamentarka Selin Imart (Céline Imart), koja stoji iza ove inicijative, poručila je kako je cilj "zaštititi proizvode poljoprivrednika od nepoštene konkurencije". Ipak, dosadašnje iskustvo pokazuje da tržište često pronalazi način za prilagođavanje.

Nakon presude Suda EU iz 2017. godine, kojom je zabranjeno korišćenje mlečnih naziva za biljne proizvode, tržište biljnih napitaka nastavilo je da raste. Danas ono u EU vredi oko 4 milijarde evra godišnje, a očekuje se da će do 2035. dostići skoro 10 milijardi evra.

Veganska svinjetina ne može, ali nazivi kobasica, burger i odrezak ostaju bez pravne zaštite?

Sličan trend beleži se i kod zamena za meso. Procenjuje se da je tržište biljnih "mesnih" proizvoda 2025. vredelo oko 2,6 milijardi evra, a u sledećih deset godina moglo bi da naraste na čak 14 milijardi evra.

"Kategorija biljnih proizvoda nastaviće da raste uprkos ovoj besmislenoj regulaciji", smatra Mil, koji ujedno predsedava udruženjemPlant-Based Foods (Hrana na bazi biljaka) Evrope. Dodaje kako će inovativni proizvodi uvek pronaći svoju publiku.

Troškovi i izazovi za proizvođače

Uprkos optimizmu, industrija upozorava na konkretne posledice novih pravila. Proizvođači ističu da će zabrane doneti dodatne troškove, administrativna opterećenja i zbunjenost među potrošačima. Procenjuje se da bi samo u Nemačkoj troškovi prilagođavanja, uključujući promene ambalaže i brendiranja, mogli dostići oko 250 miliona evra.

Dodatni problem predstavlja nejasnoća u vezi sa primenom pravila. Na primer, nije sigurno da li će izrazi poput "ukus piletine" takođe biti zabranjeni. To bi, upozoravaju proizvođači, moglo da oteža komunikaciju s kupcima i smanji transparentnost proizvoda.

Iako regulativa može da uspori rast, veći izazov za sektor mogao bi da bude promenjiv stav potrošača. Istraživanja pokazuju da se procenat Evropljana koji slede održive prehrambene navike smanjio sa 76 odsto u 2021. na 69 odsto u 2025. godini. Uprkos tome, proizvođači ostaju uvereni u dugoročnu perspektivu tržišta. "Naš cilj nije da oduzmemo tržišni udeo tradicionalnim proizvodima, već da ponudimo alternativu onima koji je žele", poručuju iz industrije.

Zaključak, iako će nova pravila EU doneti određene prepreke, dosadašnje iskustvo sugeriše da zabrane naziva neće zaustaviti rast sektora. Ako je suditi po "mlečnom presedanu", čini se da će i "veganska slanina" pronaći svoj put do potrošača, bez obzira na to kako je nazvali.