Stanče Stojmenović pravi pitu koja je spašavala od gladi generacije Vranjanaca

Stanče Stojmenović, iz sela Pavlovac, kod Vranja, jedna je od retkih žena iz ovog kraja koja svojim ukućanima sprema stara vranjska jela po receptima koji su se u njenoj porodici prenosili sa kolena na koleno. Iako ih sada pravi na električnom i šporetu na drva oni i dalje "mirišu na staro Vranje" i imaju fantastičan ukus, a zbog čega ih njeni ukućani naprosto obožavaju. Zbog toga ih i ona uvek počasti nekim od njih.

Otuda se na njenom jelovniku često nađe i pita potpečenica, od kukuruznog brašna, koja je u ratnim i posleratnim godinama od gladi spasila generacije i generacije Vranjanaca.

Kada Vranjanke "ozlače" svoje ukućane pitom od koprive?

Stanče je i danas pravi onako kako je pravila njena majka. Količinu namirnica koje treba da upotrebi za njeno spremanje uvek prilagodi plehu u kome je peče. Kaže da su ranije tako radile sve žene jer tada nisu imale menzure, a ni kućne vage na kojima bi mogle da izmere količinu namirnica koje treba da upotrebe za spremanje ove pite.

"Za pleh u koji pečem ovu pitu obično pripremim negde oko pola kilograma kukuruznog brašna, šest kašika belog brašna, jednu kašičicu soli, jedno pecivo, pola kilograma tvrdog sira i litar vode. Čim to uradim onda u već pripremljenu mlaku vodu stavim so i pomešam najpre sa kukuruznim brašnom, a onda i sa belim i na kraju dodam pecivo i opet sve to lepo kašikom sjedinim”, kaže Stanče.

Uz punjene paprike ili sarmice, prženicu i turšiju

Ovako umućena masa je, prema, njenim rečima, gotova tek kada dobije malo veću gustinu od one koja se priprema za palačinke. I dok ovo testo odmara ona u posebnu posudu otopi mast kojom premaže tepsiju u kojoj će da peče ovu pitu, a zatim kutlačom preko nje nalije jedan sloj umućenog testa preko koga natroši malo sira i stavi u rernu električnog šporeta, koju je prethodno uključila na 200 stepeni, da se zapeče.

"Kada se ovaj sloj zapeče treba izvaditi tepsiju iz šporeta, preliti mašću, naliti još jedan sloj umućene mase, ponovo natrošiti sir i vratiti u rernu da se potpeče. Ovaj postupak treba ponavljati sve dok se ne iskoristi postojeća umućena masa”, poručuje Stanče ističući da ovako ispečenu pitu treba prekriti pamučnom krpom i pustiti da se ohladi, a potom je servirati na stolu uz punjene paprike ili sarmice, prženicu i turšiju.

Slično kao solen zeljanik

Na sličan način ona pravi i solen zeljanik koji je još jednostavniji za spremanje od pite potpečenice. Ovaj vranjski delikates se sprema tako što se na masti uprži malo praziluka sa usitnjenim kiselim kupusom i alevom paprikom.

U šerpu najpre treba upržiti praziluk, a onda dodati kiseli kupus i pržiti sve dok ne omekša. Čim to bude gotovo u uprženu masu treba dodati i malo aleve paprike, dobro promešati i ostaviti sa strane da se ohladi. Dok se kupus bude hladio treba pripremiti odgovarajuću tepsiju, naprskati njeno dno mlakom vodom, a odozgo posuti deblji sloj kukuruznog brašna. Kada se ono pažljivo rasporedi po tepsiji odmah ga treba poprskati mlakom vodom koja treba da sjedini sve njegove čestice i potom prekriti uprženim kupusom.

Proces spremanja ovog jela završava se stavljanjem još jednog debljeg sloja kukuruznog brašna poprskanog vodom preko kupusa. Ovako pripremljenu pitu peći u električnom šporetu na 200 stepeni.