Stiže novih šest pravila za voće, povrće, prerađevine, med, živinarstvo i jaja

Evropska komisija predložila je reviziju postojećih tržišnih standarda za niz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao što su voće i povrće, voćni sokovi, džemovi, med, perad i jaja. Cilj je potrošačima olakšati odabir zdravije hrane na osnovu pouzdanih informacija i doprineti sprečavanju rasipanja hrane.

Šta će se menjati? 

Šest je predloga zanimljivih za poljoprivredne proizvođače: 

1. Označavanje porekla: jasnija i obavezna pravila o označavanju porekla za med, orašaste plodove i sušeno voće, zrele banane te očišćeno, prerađeno i rezano voće i povrće (na primer, zapakovani listovi salate). U slučaju mešavina na oznaci će se morati navesti zemlja odnosno zemlje porekla. Time će se povećati transparentnost za potrošače i ujedno promovisati proizvodnja tih proizvoda u EU-u. 
2. Rasipanje hrane: predloženom revizijom nastoje se rešiti pitanja rasipanja hrane i ambalažnog otpada. Na primer, tržišni standardi ne bi se primenjivali na tzv. "ružno" voće i povrće (ono na kojem su vidljive spoljne nepravilnosti, ali je i dalje prikladno za potrošnju) namenjeno lokalnoj i izravnoj prodaji potrošačima. Time bi se povećala njihova vrednost u "svežem" stanju, što bi koristilo proizvođačima u kratkim lancima snabdevanja, a potrošači bi imali više prilika za kupovinu po povoljnijim cenama. Određeni proizvodi pogođeni prirodnim katastrofama ili drugim izvanrednim okolnostima mogli bi se prodavati ako su sigurni za potrošnju.
3. Pakovanje: proizvodi koji se doniraju mogli bi se izuzeti od glavnih zahteva za označavanje. Time će se smanjiti birokratija i potreba za označavanjem, što će privrednim subjektima olakšati učestvovanje u donacijama. 
4. Voćni sokovi: za voćne sokove moći će se upotrebljavati oznaka "bez dodanog šećera" kako bi se objasnilo da, za razliku od voćnih nektara, voćni sokovi po definiciji ne smeju da sadrže dodane šećere, s čime većina potrošača nije upoznata. Osim toga, kako bi se zadovoljila rastuća potražnja potrošača za proizvodima s nižim sadržajem šećera, za reformulisani voćni sok moći će se upotrebljavati oznaka "voćni sok sa smanjenim sadržajem šećera". Radi dodatnog pojednostavnjenja i prilagodbe preferencijama potrošača, izraz "kokosova voda" moći će se upotrebljavati uz izraz "sok od kokosova oraha".
5. Džemovi i marmelade: sadržaj voća u džemovima povećaće se s 350 g na najmanje 450 g (odnosno 550 g za ekstra džemove) po kilogramu gotovog proizvoda. Zahvaljujući opštem povećanju sadržaja voća potrošači će dobiti proizvod s manje slobodnih šećera i više voća nego što je to trenutačno slučaj. Upotreba izraza "marmelada", koji se dosad mogao koristiti samo za džemove od citrusa, odobrila bi se za sve džemove kako bi se naziv proizvoda mogao prilagoditi najčešćim lokalnim nazivima.
6. Jaja: solarne ploče odsad bi se mogle upotrebljavati u spoljnim prostorima objekata koji se koriste u sistemima proizvodnje jaja iz slobodnog uzgoja. Time će se podstaknuti veće snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora. Uz to bi se obeležavanje jaja sprovodilo direktno na poljoprivrednom gazdinstvu, što znači bolju sledljivost.

Borzan podržava poteze EK

Hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan, zadužena za EU strategiju "Od njive do trpeze" podržava ove poteze, a posebno ističe one koje se tiču doniranja i rasipanja hrane, a o čemu je, navodi, govorila već godinama. 

Sve države članice EU bi do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane.