• Agrotehničke mere
  • 08.12.2019. 08:00

Aktuelne mere nege pšenice u zimskom periodu

Nakon setve, u sušnim jesenima, izvodi se valjanje u cilju poboljšanja vlažnosti zemljišta i rastresitosti površinskog sloja. Ukoliko zima bude bez snega, postoji opasnost od stvaranja vazdušnih džepova.

Foto: Depositphotos/boyda
  • 160
  • 20
  • 0

Agrotehnička mera valjanja, izvodi se u sušnim jesenima nakon setve pšenice, a u cilju boljeg kontakta semena i zemljišnih čestica. Na ovaj način stvaraju se kapilarne pore, podiže se vlaga 5 -10 cm i skuplja oko semena. Ova mera izvodi se sa glatkim valjcima za koje se kači tzv. blana, koja se sastoji od tankih žica ili lanca, a može i obična daska u slučaju da nema žice ili lanaca.

Ona restresa površinski deo zemljišta dubine od jednog do dva centimetra i prekida kapilarnu mrežu koja bi vodu dovela do površine i omogućila njeno isparavanje, što u ovakvim godinama sigurno ne želimo. Valjak ne treba koristiti na vlažnim tlima.

Razbijanje leda kao preventiva

Ukoliko se krajem zime bez snežnog pokrivača, smenjuju topli dani i hladne noći pri čemu se površinski sloj danju opušta, a noću smrzava, može da dođe do podizanja oraničnog sloja, čupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa zemljištem) i stvaranja vazdušnih džepova ispod površine tla.

Značaj setve ozime pšenice u optimalnom roku

To dovodi do sušenja korena, a samim tim i čitave biljke. Ova pojava naziva se podlubljivanje. Valjanje treba obaviti pre sušenja zemlje kako bi se ponovo obezbedio kontakt tla i korena. Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke.

Razbijanje ledene kore u našim agroekološkim uslovima ne primenjuje se već duži niz godina kao mera nege. Ipak, u slučaju da zatreba, poljoprivrednici treba da znaju kako da se na pravi način bore protiv nje.

Povećanje toplote slabi biljke

Ledena kora može da se pojavi kao ležeća ili viseća (na snežnom pokrivaču je opasnija, ali se i lakše razbija). Ako je zemljište toplo, ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava, povećavajući temperaturu u prizemnom sloju. Ovo povećanje toplote dovodi do intenzivnijeg disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod ledene kore, kao i povećanja potrošnje materija iz čvora bokorenja što prouzrokuje slabljenje biljke.

Setva ozime pšenice - početi ili čekati?

Razbijanjem ledene kore omogućava se prodor hladnog vazduha, a što proces disanja vraća u ravnotežu. Lomljenje kore vrši se gaženjem traktorima, ali oprezno jer to može da dovede do sečenja guma na njima i dodatnih troškova. Drljanje se vši u uslovima vlažne zime, kada velika količina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u zemljištu. Kako bi se obezbedio ovaj neophodni element, vrši se drljanje.

Za drljanje se koristi laka drljača, a ono se obavlja popreko, po redovima. Na taj način uništavaju se i tek iznikli korovi, savetuje diplomirani inžinjer ratarstva i povrtarstva, Vladica Gavrilović, iz PSSS Negotin.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Mere nege pšenice Valjanje Drljanje Kapilarna mreža Podlubljivanje Oranični sloj Čvor bokorenja Proces disanja Vladica Gavrilović

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pronašli smo vola u kupusu :D