Da li ste spremni za setvu ozimog graška?

Najpovoljniji predusevi ozimog stičnog graška su oni koji napuštaju njivu tokom leta ili rane jeseni, kao što su pšenica, ječam, hibridi kukuruza i suncokreta kraće vegetacije. To znači da se setva u optimalnom roku obavlja u poslednjoj dekadi septembra, odnosno početkom oktobra. Tako ozimi grašak postaje dobar predusev za sve ratarske biljke, osim za jednogodišnje i višegodišnje mahunarke.

"Zahvaljujući simbiozi sa korenskim kvržičnim bakterijama, sposobnim da neposredno usvajaju atmosferski azot, za sobom ostavlja značajne količine azota u zemljištu za naredni usev, to jest 60-80 kgN/ha. Posle kosidbe ozimog graška, zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju i sa dovoljno vremena za obavljanje osnovne obrade i predsetvene pripreme za naredni usev, poput krmnog sirka, sudanske trave ili hibrida kukuruza ranijih grupa zrenja", kaže savetodavac Olivera Gavrilović iz PSSS Pirot.

Stočni grašak - bogat izvor proteina i aminokiselina

Setva ozimog stočnog graška

Najbolji rezultati u gajenju ozimog stočnog graška za krmu postižu se na plodnim i dubokim zemljištima, a podnosi i kisela zemljišta. Seje se žitnom sejalicom na međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4-5 cm. Kija i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi od 4ºC do 5ºC. Odlikuje se izuzetnom otpotnošću na niske temperature tokom zimskog perioda.

"Bez oštećenja podnose golomrazicu od -17ºC, a pod snežnim pokrivačem i znatno nižu temperaturu. Optimalna temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je od 12ºC do 16ºC", napominje Srđan Cvetković iz PSSS Knjaževac.

Čisti usev ili smeša?

Ozimi grašak može da se gaji kao čisti usev ili u smeši sa strnim žitima (ovas, tritikale, pšenica, ječam ili raž).  

"Za setvu u čistom usevu treba upotrebiti oko 150 kg/ha semena, a u smeši sa strninama učešće graška smeši treba da iznosi 85-90% od setvene norme u čistoj kulturi. Gajenjem stočnog graška u smeši sa strninama dobija se izbalansirano stočno hranivo, koje sadrži proteinsku i ugljenohidratnu komponentu, a sprečava se poleganje graška", naglašava Cvetković.

Ozime sorte stočnog graška postižu prinose od 45 t/ha do 55 t/ha zelene krme, odnosno od 9 t/ha do 11 t/ha sena sa oko 20% sirovih proteina u suvoj materiji krme.