Bugarska je izvezla 3,86 miliona tona pšenice za 11 meseci u ovoj godini, što predstavlja pad od 17% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je izvezla 1,54 miliona tona kukuruza za devet meseci 2018/19. ili 11% više nego u čitavoj prošloj vegetacionoj sezoni (1,39 miliona tona). Zemlje EU apsorbovale su 83% ukupnog izvoza kukuruza.
Na osnovu podataka o žetvi bugarske pšenice, stanje ostaje nepromenjeno. Procene su da su isporuke pšenice koje se mogu izvoziti u 2019/20. godini, za 5 odsto veće nego prošle godine. Prognoza iz maja za kukuruz i dalje ostaje aktuelna. Uprkos povećanju površina za 7 odsto u odnosu na 2018. godinu, žetva kukuruza može da bude manja u odnosu na prošlu godinu. Neizvesno je da li će poljoprivrednici imati dobre prinose.
Bugarska je izvezla 3,86 miliona tona pšenice za 11 meseci u 2018/19 godine, što predstavlja pad od 17% u odnosu na isti period prethodne godine, prenosi UkrAgroConsult. Zemlje EU i dalje čine 86 odsto ukupnog izvoznog tržišta. Žetva pšenice u Bugarskoj, bliži se kraju, 96% već je završeno. Prosečni prinos veći je za 8,4 odsto u odnosu na 2018. godinu.
Ukrajinski poljoprivrednici sakupili preko 15 miliona tona kukuruza
Bugarska je izvezla 1,54 milion tona kukuruza za devet meseci 2018/19. godine ili 11% više nego u čitavoj prošloj vegetacionoj sezoni (1,39 miliona tona). Zemlje EU apsorbovale su 83% ukupnog izvoza kukuruza.
Prema poslednjim informacijama od 19. avgusta, poljoprivrednici su završili sa žetvom ranih žitarica i mahunarki. Proizvodnja je veća za 13,7 odsto u odnosu na prošlu sezonu dok je prinos veći za 12,7 odsto nego prošlogodišnji.
U toku je i žetva kasnih useva, prognozirane površine heljde su 68.000 hektara dok je pod prosom 90.000 ha. Žetva uljane repice takođe se privodi kraju. Registrovan je za 5,3% manji prinos u odnosu na prošlu godinu. Proizvodnja je povećana za gotovo 22 odsto, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, zahvaljujući većim površinama pod ovim žitaricama.
Žetva suncokreta počela je skoro dve nedelje ranije nego prošle godine.
Prema trgovinskim izvorima, najveći svetski uvoznik pšenice, egipatski GASC objavio je tender za kupovinu 10.000 tona suncokretovog ulja i 30.000 tona sojinog ulja za američke dolare, kao i 5.000 tona i 10.000 tona ove robe, za egipatske funte. Biljna ulja biće isporučena od 10. do 30. oktobra 2019. godine. Rok za podnošenje ponuda je 22. avgust 2019. godine, prenosi Black Sea Grain.
Podsećanja radi, prethodni tender zakazan za 1. avgust je poništen. Egipat je kupio 30.000 tona sojinog ulja na poslednjem tenderu, koji je održan 4. jula 2019. godine.
U Ukrajini lan je usev koji se još uvek uzgaja u monokulturi i njegova proizvodnja nije stabilna. Najveća proizvodnja bila je u 2016/17, godini sa više od 90.000 tona, zbog rekordno visokih površina i prinosa. Nakon toga usledile su dve uzastopne sezone sa mnogo nižim vrednostima. Rast ukrajinskog tržišta lanenog semena ograničavaju sledeći glavni faktori:
Još jedno smanjenje zasađenih površina očekuje se u vegetacionoj sezoni 2019/20 (45% manje u odnosu na 2018/19 godinu). Smanjenje površina pod lanom dostići će 12-godišnji minimum sa prinosom na nivou petogodišnjeg proseka od 1,08 t/ha.
Izvoz lanenog semena smanjiće se za 17 odsto, izveštava UkrAgroConsult. Uzimajući u obzir ciklične trendove u proizvodnji monokultura, vegetaciona godina 2019/20. verovatno će biti prekretnica za uzgajivače lanenog semena, ali cene lana na tržištu i dalje će biti dominantan faktor.
Vremenski uslovi tokom prošle nedelje imali su mešoviti uticaj na useve. Najmanje povoljni su u regionima Čerkasi, Poltave, Sumi, koji su veći deo dana bili izloženi niskim temperaturama i deficitu vlage. Niske temperature vazduha, posebno hladne noći, sa temperaturama 6 - 9 °C u severnim, istočnim i centralnim regionima, bile su nepovoljne za kukuruz, suncokret i soju za završetak njihove vegetacione sezone.
Ratari: Jedina opravdana cena za suncokret je 300 evra za tonu
Kada je reč o obezbeđenosti vlagom, protekle nedelje u čitavoj zemlji padale su kiše različitog intenziteta, od slabih do umerenih i jakih pljuskova, praćene grmljavinom i gradom u nekim oblastima. Izuzeci su bili Čerkaski, Poltavski, Sumski region, gde su padavine bile nedovoljne za rezervu vlažnosti zemljišta u sloju od 0 - 100 cm, a podloga je bila potpuno suva. Ravnotežu vlage u biljkama održavali su samo obilne i trajne rose tokom noći i ranih jutarnjih sati. Na jugu su obilne kiše isušile tlo, gotovo bez dopune vlage iz tla. Stanje useva uglavnom je dobro.
Izvori
Tagovi
Autor
