Kada i kako sejati sirak u postrnoj setvi?

Sirak potiče iz tropskih krajeva i ima velike zahteve za toplotom. Optimalna temperatura za klijanje se kreće od 30̊ C do 35̊ C, a minimalna od 10̊ C do 12̊ C. Optimalna temperatura za njegov rast i razvoj iznosi od 27̊ C do 30̊ C. Može podneti čak do 45̊ C. 

Snažan korenov sistem

Otporniji je na sušu od bilo koje druge ratarske kulture. Za vreme nicanja, u početnom porastu i razvoju, dok se ne razvije korenov sistem na veću dubinu, dovoljno mu je normalno snabdevanje vodom. S vremenom mu se povećava otpornost na vazdušnu i zemljišnu sušu. Snažan korenov sistem ima mogućnost crpljenja vode iz dubljih slojeva zemljišta, a specifična građa lista i stabljike, koji su prekriveni voštanom prevlakom, smanjuju gubitak vode, na način da se listovi uvijaju i tako smanjuju transpiraciju, navodi profesor dr Mirko Gagro u knjizi "Ratarstvo porodične farme - Žitarice i zrnaste mahunarke."

Za vreme duže suše zaustavlja rast, ali ga nastavlja kada dobije vodu. S obzirom da sirak ekonomično troši i čuva vodu, vrlo je otporan na dugotrajne suše. Isto tako, odlično reaguje na dobro snabdevanje vodom, što znači da se navodnjavanjem mogu postići visoki prinosi. 

Sirak je otporan na sušu, a i dobra alternativna hrana za svinje

Zbog ovakvih odlika seje se i u postrnoj setvi, od 1. do 20. juna. 

Na kakvim zemljištima uspeva? 

Za njegov uzgoj su najpogodnija plodna, lakša i strukturna tla, slabo kisele do neutralne reakcije. Ipak, može uspevati i na težim, peščanim, čak i zaslanjenim zemljištima. Na siromašnijim mu je potrebno osigurati đubrivo, posebno azot. 

Trebalo bi ga uzgajati u plodoredu, savetuje Gagro. Na lošim zemljištima se obično stavlja na prvo mesto plodreda, jer će dati najpovoljnije rezultate u odnosu na druge kulture.

Može se sejati nakon okopavina, zrnastih mahunarki, strnih žitarica. Nakon sirka se ne preporučuje setva ozimih kultura, jer on dozreva kasnije u jesen i ostavlja veću masu korena i nadzemnih organa koje je teško kvalitetno zaorati. Koren sadrži puno šećera, pa mikroorganizmi troše azot za njegovu razgradnju, što može uzrokovati nedostatak tog elementa za ozime kulture. 

Obrada tla se sprovodi na isti način i prema istim načelima kao za kukuruz. Budući da ima sitnije seme, potrebno je fino pripremiti zemlju za setvu. Ukoliko je predusev bio strna žitarica, odmah nakon žetve potrebno je obaviti ljuštenje strništa. 

Ljuštenje strništa: Od čega zavisi i koje se mašine koriste za zaoravanje?

Seje se sejalicom u redove. Za zrno i sirak metlaš seje se na međuredni razmak od 50 do 60 cm, u redu od osam do 10 cm čime se dobija gustina sklopa od 200.000 do 260.000 biljaka po hektaru. 

Za proizvodnju zelene mase se seje u uske redove, u sklopu od 400.000 do 500.000 biljaka po hektaru. Šećerni i sirak za silažu seju se u sklopu oko 70.000 biljaka po hektaru. 

Relativno sitno seme seje se na dubinu od dva do tri centimetra, što zavisi od vlažnosti i tipa zemljišta. 

Đubrenje kao kod pšenice i kukuruza 

Kada je reč o đubrenju, pristup je isti kao kod pšenice i kukuruza. Ukoliko u proizvodnji želimo da iskoristimo visok proizvodni potencijal sirka, đubrenje je potrebno prilagoditi planiranom rodu i plodnosti tla. S obzirom na njegov izuzetno dobro razvijen korenov sistem koji može koristiti hranljive materije iz dubljih slojeva kao i one teže topive i skromnije zahteve od kukuruza, ukupne količine čistih hranljivih materija koje treba osigurati đubrenjem su manje. 

U postrnim rokovima setve uglavnom se postižu niži prinosi, pa je i prihrana skromnija. Od glavnih makro elemenata kao najvažnija se izdvaja prihrana azotom. Prednost bi se trebala dati folijarnoj prihrani makro i mikro elementima. Naime, prihranom na klasičan način postoji potencijalna opasnost da se usled nedostatka padavina, pa tako i vlage u zemlji granulirana mineralna đubriva ne otope i ne budu dostupna korenu biljaka.

Nega sirka 

Postupci nege u proizvodnji sirka ne razlikuju se od onih u proizvodnji kukuruza. S obzirom na to da se sirak seje kasnije, tlo je često suvo, ali mu je i seme sitnije. Zbog toga je posle setve poželjno obaviti valjanje čime se ubrzava se i izjednačava klijanje i nicanje, posebno zato što sirak u početnom razdoblju raste sporije. Dođe li do stvaranja pokorice, treba je na vreme usitniti drljanjem. 

Suzbijanje korova, međuredna kultivacija i prihrana se obavljaju isto kao i kod kukuruza. 

Treća smena: Šest razloga za prskanje pesticidima noću

Budući da je otporan ili barem ima visok nivo otpornosti prema većini štetočina i bolesti, u njegovoj proizvodnji gotovo da ih nije ni potrebno suzbijati.