Kako da odmorite zemljište i povećate plodnost

Umorno zemljište ogleda se u smanjenju prinosa, čestim bolestima biljaka i pogoršanju strukture. Problem ne može da se reši  zaoravanjem, niti većim količinama organskih i mineralnih đubriva. Rešenje je - odmor zemljišta.

Nekada crni ugar, danas zelenišno đubrenje

Starije generacije su nekada svake četvrte godine izostavljale setvu useva, pri čemu se  zemljište normalno obrađivalo i đubrilo.

"To se zvao crni ugar, parlog itd. Crni ugar se više ne primenjuje, zato što se u praksi bolje pokazalo gajenje jednogodišnjih kultura za zelenišno đubrenje i njihovo zaoravanje u jesen. U savremenoj poljoprivredi se ovaj period skratio na nekoliko meseci posle ljuštenja strnjišta", objašnjava Dragomir Radić iz PSSS Smederevo

Zamor zemljišta izazivaju bakterije?

Zemljište se najviše zamori u monokulturi. Razlog je nakupljanje toksina prilikom raspadanja ostataka posle žetve, koji deluju fitotoksično na klijanac, ali i na odraslu biljku.

"Postoji više teorija o uzroku zamora zemlje, počev od osiromašenja zemljišta u pojedinim elementima, nakupljanja patogena, štetnih insekata i nematoda, toksina, od kojih ni jedna ne može potpuno da objasni ovu pojavu, ali današnja nauka i praksa je uglavnom prihvatila bakterijsku teoriju", kaže Radić.

Više humusa - veća plodnost zemljišta

Nosilac plodnosti zemljišta je humus. Sa povećanjem ovog sadržaja, povećava se i plodnost zemljišta. Zato odmor zemljišta znači povraćaj njegove biološke snage.

"Zemljišni mikroorganizmi uzimaju hranljive elemente iz čvrstog dela zemljišta, ugrađuju ga u svoje telo, a njihovim raspadanjem i mineralizacijom ovi elementi dolaze u zemljišni rastvor. Za ovaj proces je potrebno vreme, koje se dobija odmaranjem zemljišta", napominje Dragomir Radić.

Kako obnoviti humus?

Zemlja se umori od oranja

Važno je tokom odmora ne prevrtati zemlju oranjem, već je samo obraditi razrivačem, jer se zemlja brže umori ako se više puta ore tokom godine. Oranjem se pojačava negativno dejstvo erozije, izazvano vodom ili vetrom. U vreme odmora bi zemlja trebalo da bude pokrivena sideratnim kulturama, koje se posle zaoravaju.

"Osim vrsta koje stvaraju veliku biljnu masu, mogu da se seju i vrste koje mogu da izleče zemlju od nematoda ili štetnih insekata, a to su kadifa, neven, gorušica, slačica, špargla, facelija i druge. Zemljište može da se obogati mineralima unošenjem sitno mlevenih stena, pepela i zeolita. Takođe i unošenje organskih đubriva popravlja plodnost i povećava ukupnu masu živog sveta po hektaru, ali i njemu treba dati vreme za mineralizaciju", savetuje Dragomir Radić.

Dodaje da su se u tretiranje zemljišta mikrobiološkim đubrivima najbolje pokazali biološki preparati sa mikroorganizmima iz slatkovodnih stajaćih voda - plitkih jezera i močvara, kao i unošenje jezerskog i močvarnog mulja.

Foto:  fbhk / Pixabay