Kako sprečiti prekomerno taloženje vlage u ozimim usevima?

Na teritoriji opštine Knjaževac usevi pšenice se uglavnom nalaze u fenofazi bokorenja. Padavine u vidu kiše i snega koje su obeležile januar i februar mesec uticale su na povećanje vlage u zemljištu, međutim, golomrazica, kao i zadržavanje vode na nekim parcelama ostavile su negativne posledice na razvoj biljaka.

Na području knjaževačkih sela Jakovac, Debelica i Jelašnica obilaskom terena u usevima pšenice i ječma ustanovljena je prekomerna količina vode na više parcela. Ovaj ozbiljan agronomski problem može značajno uticati na smanjenje kvaliteta i prinosa pomenutih ratarskih kultura ukoliko se voda zadrži duže od nekoliko dana.

Korenov sistem ostaje bez kiseonika

Zabarivanje ili zadržavanje vode nastaje onda kada je zemljište prezasićeno vlagom duži vremenski period. U tom slučaju, zemljišne pore se, umesto vazduhom pune vodom što dovodi do gušenja korenovog sistema, jer on ostaje bez kiseonika. Usled prestanka respiracije, biljka nije u stanju da usvaja hranljive materije iz zemljišta, a dolazi i do denitrifikacije, ispiranja nitratnog azota kao i smanjene efikasnosti primenjenih đubriva.

Tom prilikom menja se i morfološki izgled useva koji dobija karakterističnu žutu boju, što znači da su biljke pod ozbiljnim stresom. Nažalost, hloroza na listovima na ovom području javila se i nešto ranije, kada je tokom februara zabeležena i golomrazica, a temperatura je bila čak desetak stepeni ispod nule.

Situaciju dodatno pogoršava činjenica da je u narednih nedelju dana najavljeno naglo povećanje dnevne temperature za više od 10 stepeni. To znači da je mogućnost za pojavu bolesti u usevima strnih žita znatno pojačana.

Postoji li rešenje?

Na vremenske neprilike, nažalost ne možemo da utičemo, ali je važno da u određenoj meri sprečimo prekomerno taloženje vlage. Evo i kako.

Zadržavanje vode na teškim i glinovitim zemljištima uzrokovano je slabom infiltracijom, sporijim oticanjem vode, a javlja se i usled zbijene strukture zemljišta. Takozvani plužni đon nastaje dugogodišnjim oranjem na istoj dubini pri čemu se javlja zbijeni sloj zemljišta koji sprečava vertikalno oticanje vode. Loš drenažni sistem, nedostatak kanala za odvodnjavanje kao i nepravilna setva na ravnim i slabo dreniranim parcelama takođe doprinose zadržavanju vode.

Plužni đon može stvoriti velike probleme - kako ga izbeći?

Ovaj problem se može ublažiti ili čak rešiti pomoću otvorenih kanala za odvođenje vode, razbijanjem plužnog đona primenom agrotehničke mere podrivanja na dubini do 40 centimetara, unošenjem stajnjaka, zelenišnog đubriva, kao i povećanjem sadržaja humusa. Pravilna smena useva na parceli takođe doprinosi poboljšanju strukture zemljišta što donekle sprečava zabarivanje.

Primeniti biostimulatore

Kada je reč o prvoj prihrani ozimih strnih žita azotnim đubrivima, većina proizvođača nije imala priliku to da uradi, jer je zbog snega i prekomerne kiše ulazak na njive gotovo nemoguć. Na parcelama na kojima se voda zadržala određeni period preporučuje se i primena biostimulatora i to onda kada se voda potpuno povuče, a vremenski uslovi dozvole tretiranje.

Najveća opasnost svakako preti onim biljkama koje su pod vodom duže od sedam dana, jer u tom slučaju dolazi do masovnog propadanja biljaka, značajne redukcije sklopova i gubitaka većih od 50 odsto. Jednom izgubljen bokor se nikako ne može nadoknaditi, a pšenica u ovoj fazi je definitivno najosetljivija na povećan sadržaj zemljišne vlage, kao i u fenofazi vlatanja i klasanja.