Kako živi malč deluje na proizvodnju žitarica?

Kako živi malč, konkretno bela detelina, deluje na proizvodnju žitarica, bila je tema dvogodišnjeg istraživanja koje su sproveli u organizaciji Inovativna poljoprivredna laboratorija (engl. Innovative Farmers field lab). U rezultatima detaljno opisuju ispitivanja koja su imala za cilj da utvrde uticaj na prinose uzgajanih useva žitarica koji su direktno sejani.

Smanjuju se troškovi

Prekrivenost zemljišta živim biljkama tokom cele godine ima niz prednosti. One predstavljaju živi malč koji se koristi u organskoj hortikulturi za suzbijanje korova i doprinose većoj fiksaciji azota u zemljištu. Omogućava primenu no-till tehnike i redukovanu obradu i tako smanjuju vreme potrebno za obradu, količinu goriva i rad što je vrlo značajno kada znamo da su oranje i predsetvena priprema skupe operacije. Poljoprivredna mehanizacija se prilagođava ovakvom sistemu zbog razmaka prilikom setve žitarica.

Upotreba pluga donosi više gubitaka nego koristi?

Bela detelina dostiže visinu od 15 cm i ostaje na parceli, dok se žitarice razvijaju iznad. Posle žetve ona ostaje i dalje može poslužiti za kosidbu ili ispašu.

Izdvojila su se ključna pitanja koja je potrebno zadovoljiti kako bi ovakav poljoprivredni sistem produktivno funkcionisao. To su kontrola korova i snabdevanje azotom. Prinos žitarica je bio nešto manji, za oko 0,6 t/ha, ali je sistem omogućio ispašu koja je dodatno obogaćivala zemljište. Uspešno potisnut jednogodišnji korov, dok je za suzbijanje višegodišnjeg bolje uzeti niže sorte koje daju kompaktniji prekrivač.

Povećava se količina raspoloživog azota

Rezultati uzorkovanja zemljišta u jesen 2021. godine, nakon 18 meseci pod tretmanima živog malča, pokazuju značajno povećanje količina raspoloživog azota sa preko dvostruko više od kgN/ha u poređenju sa standardnom kontrolom i skoro trostruko od kgN/ha u poređenju na direktnu kontrolu no-till.

Takođe, detelina ostaje na površini i u zimskom periodu, a ima znatno više dostupnog azota, kao i kalijuma. Tokom jeseni je veća mikrobna aktivnost što omogućava bolji i rani rast bilo kojeg useva žitarica koje se direktno seju u to doba godine. Poboljšava se kruženje hranjivih materija posle 18 meseci novog sistema koji je pokazao koliko je važno mehaničko oštećenje deteline (prilikom žetve/košnje) kako bi hraniva učinili dostupnim. Veliki je doprinos i u odabiru određene sorte deteline.

U ovom slučaju ona akumulira azot u svom korenskom sistemu, a nadzemna, zelena masa ima funkciju suzbijanja korova i smanjuje eroziju zemljišta usled padavina. U periodu između žetve žitarica i setve narednog useva deluje kao živi malč. Prve godine javilo se više korovskih biljaka, ali je druge njihova zastupljenost smanjena. Osim toga, naglašavaju, povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i sadržaj organske materije.

Problem ogoljavanja manjih područja rešavan je novim zasejavanjem semena po površini.

Više o istraživanju pogledajte u videu: