Koja je uloga kalcijuma u ishrani gajenih biljaka?

Kalcijum, bitan elemenat u ishrani gajenih biljaka, u zemljištu ce nalazi u nezamenjivom obliku u raznim mineralima kao što su kalcijum karbonat, kalcit, dolomit, kalcijum fosfati, apatiti, silikati. Ovi oblici kalcijuma su nepristupačni i tek nakon razlaganja i rastvaranja mogu biti usvojeni od strane biljaka. Na rastvorljivost kalcijum karbonata najveći uticaj ima ugljen dioksid pomoću koga prelazi u bikarbonatni oblik i postaje pristupačan za usvajanje.

"Ali, bikarbonatni jon je jako pokretljiv i lako se ispira iz gornjih slojeva zemljišta. Kalcijum se takođe u zemljištu nalazi i zamenjivom obliku, vezan za adsorptivni kompleks, kao i u zemljišnom rastvoru odakle je lako pristupačan biljkama", kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Požarevac Jorgovanka Vlajkovac.

Zbog načina iskorišćavanja zemljišta i neunošenja ovog elementa putem đubriva u dovoljnim količinama, često, kako kaže, dolazi do njegovog potpunog gubitka iz oraničnog sloja, što ima za posledicu povećanje kiselosti (smanjenje pH vrednosti) zemljišta, a time i razaranje složenog zemljišnog kompleksa, ispiranje ostalih hraniva, narušavanje strukture zemljišta i naravno njegov nedostatak kao biogenog elementa za gajene biljke.

Kalcifikacija - jedina mera neutralizacije

Kalcijum se iz zemljišta odnosi prinosom gajenih biljaka, a samim prelaskom u pristupačan oblik praktično je nezaštićen od ispiranja i većina naših zemljišta, do skoro bogatih njime, ostaju bez njega u oraničnom sloju.

"Jedina mera popravke, odnosno neutralizacije ovakvih zemljišta je izvođenje kalcifikacije, odnosno unošenje kalcijumovih đubriva. Za kalcifikaciju mogu da se koriste negašeni i gašeni kreč, kračnjak, lapor, njival, saturacioni mulj i drugi koji se razlikuju samo u sadržaju kalcijum oksida", kaže ovaj stručnjak.

Da li pomenuta mera treba da se obavi kao meliorativna mera kazuje nam hemijska analiza zemljišta kojom se određuje pH vrednost. Inače sumnja proizvođača u kiselost zemljišta može da se potvrdi i posmatranjem gajenih biljaka. Na kiselim zemljištima usevi su neujednačeni, kržljavi, listovi su ljubičasti ili žuti, biljke se lako sparuše.

Koliko je potrebno kreča?

Nakon obavljene analize zemljišta određuju se količine krečnog materijala koje su potrebne.

Podsetimo, pri određivanju potrebne količine kreča treba uzeti u obzir mehanički sastav zemljišta, prisustvo organske materije i podnošljivost kulturnih biljaka prema kreču. Uzima se da zemljište ispod 5,5 pH i ispod 70 odsto zasićenosti bazama zahteva kalcifikaciju (ispod 50 odsto zasićenosti bazama je velika potreba).

"Količine kreča se kreću od tri do pet tona po hektaru, u zavisnosti od vrednosti pH zemljišta, a ovu meru je najbolje izvoditi nakon skidanja strnih žita kako bi bilo dovoljno vremena za preobražaj krečnog sredstva i za uspostavljanje ponovne ravnoteže u zemljištu", kaže Vlajkovac i dodaje da će tako do proleća "šok" izazvan kalcifikacijom nestati.

"Poželjno je sa krečnim materijalom uneti i stajsko đubrivo i sve dobro izmešati sa zemljištem. Kalcifikacija treba da predhodi kulturama koje se gaje u sledećoj godini - lucerka, kukuruz, suncokret", dodaje ona.

Efekti ove mere vide se, kako kaže, već u prvoj godini, ali tek u drugoj godini nakon pomenute mere plodnost zemljišta se stabilizuje, a prinos i kvalitet se povećavaju značajnije. U slučajevima gde je agrohemijska analiza pokazala da su zemljišta kisela i jako kisela postupak treba ponoviti dve godine posle prvog unošenja krečnog sredstva.