Manji prinosi zbog suše? Kiša kroz nevreme nije nanela štetu?

Opština Bečej ima ukupno oko 45.000 hektara obradive površine. Manji deo je pod voćnjacima i pašnjacima, oko 15 odsto je pod pšenicom i žitima, dok je najveći pod rataskim kulturama. Iako je početak proleća obeležila niska temperatura vazduha praćena sušom, setva kukuruza je u opštini Bečej obavljena na vreme, a ova kultura zauzima oko 40 odsto ukupne obradive površine.

Manji prinos za 30 do 40 odsto

Procene su da će prolećna suša za posledicu imati smanjenje prinosa strnih žita, odnosno jesenjih kultura i to za oko 40 odsto.

"Opština Bečej je bila u izuzetno sušnom periodu, iako su okolne opštine dobijale određenu količinu kiše. Govorimo o padavinama između pet i 15 milimetara koje su značile za održavanje vlage u zemljištu, odnosno za normalno formiranje generativnih organa.

Bili smo bez kapi kiše više od četrdeset i nešto dana i jednostavno smo došli u situaciju da smo počeli imati prve znakove suše na biljkama", kaže član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i ruralni razvoj doktor Anđelko Mišković i dodao da se to pre svega odrazilo na strnim žitima, odnosno na jesenjim kulturama, pšenici i ječmu.

"To je vidiljivo na taj način što su biljke zaostale u porastu, sprečeno je grananje samog stabla. Imaćemo manji broj klaseva po biljci, a to znači indirektno smanjenje ukupnog prinosa za 30 do 40 odsto."

Kiša kroz nevreme 

Kiša koja pada ovih dana pozitivno je uticala na rane kulture kao što su kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa, jer su i one počele da daju prve znake nedostatka vlage, objašnjava Mišković i dodaje da nevreme koje je prošle nedelje zadesilo i ovu opštinu nije izazvalo veće štete na usevima.

U Rasinskom okrugu uništeno 150 ha useva zbog grada

"Nikad ne valja kada kiša dolazi kroz nevreme, ali pošto su biljke još jako male nismo imali velikih šteta koje se neće moći sanirati samom biologijom biljaka. Iako smo imali situaciju da je kiša padala u pljuskovima, čak je negde bilo i nešto malo grada, mislim da nećemo imati velikih problema i šteta", ocenjuje naš sagovornik.

Od naredne godine automatska protivgradna zaštita

Protivgradna odbrana u Bečeju trenutno je u fazi prelaska na automatski sistem, kaže član Opštinskog veća. On ističe da je veći deo protivgradnih stanica prerađen i ima daljinsku mogućnost kontrole.

"Postavljene su solarne ploče, kamere, protivgradna zaštita i automatski sistem za ispaljivanje raketa. Još nisu sve u funkciji, ali se radi na tome. Postavljena je nova ograda i potpuno je promenjen njihov izgled. Mislim da ćemo od sledeće godine moći da koristimo potpuno automatski sistem protivgradne zaštite.

Za ovu godinu je predviđeno da se za polovinu vegetacionog perioda koristi ručni sistem odbrane, a ako sve bude kako treba krajem vegetacionog perioda, preći ćemo na automatiku."

Stradale rane kajsije

Kada je reč o voćarima, njihova situacija je komplikovana, ističe Mišković, objašnjavajući da su ovi poljoprivredni proizvođači usled hladnog proleća bili primorani da dugo štite biljke od niskih temperatura, posebno u fazi cvetanja.

Zasade kajsije nikako ne podizati u ravnici - zbog mraza?

“Mislim da su najgore prošli oni koji su imali rane kajsije, jer je njih bilo najteže zaštiti. Tu će, mislim, biti najveće štete, odnosno da će prinosi biti smanjeni za pedeset odsto pa na više. Kulture koje kasnije sazrevaju, poput šljive, jabuke, pa čak i trešnje i višnje, su bolje podnele te niske temperature, tako da mislim da ćemo tu bolje proći, sa 10 do 20 odsto šteta", kazao je Mišković.