Mikotoksini u strnim žitima: Fungicidi su u kišnoj godini neizostavni

Mikotoksini predstavljaju sekundarne metabolite nekih gljiva koji izazivaju oboljenja tipa mikotoksikoza. Ove materije se stvaraju u kontaminiranim biljnim proizvodima u određenim uslovima spoljašnje sredine i njihovim konzumiranjem nastaju razne toksične promene kod ljudi i životinja. Dakle, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Smederevo Slavica Stojkić, mikotoksini su otrovne materije koje luče pojedine vrste gljiva.

"Osnovni uslov pri planiranju ostvarenja visokih prinosa pšenice i ječma jeste setva semena deklarisanog kvaliteta. Setvom semena pšenice i ječma koje nije prošlo proces dorade fungicidima kao i seme nad kojim je nekvalitetno urađen tretman može da dovede do pojave bolesti, na primer glavnice pšenice, a takav proizvod ne sme da se koristi za ishranu ljudi i životinja zbog prisustva mikotoksina koji su toksični i za ljude i za životinje", kaže ovaj savetodavac i dodaje da treba imati u vidu da ako ovaj uslov nije ispunjen, sva ostala ulaganja mogu biti uzaludna.

U kišnoj godini fungicidi su neizostavni

Tokom vegetacije u proizvodnji pšenice i ječma, kako Stojkićeva kaže, susrećemo se sa velikim brojem prouzrokovača bolesti na listu i klasu gajenih biljaka. Bolesti lista i klasa strnih žita su: rđa žita, siva pegavost lista i klasa pšenice, palež, odnosno trulež klasa strnih žita, pepelnica pšenice, mrežasta pegavost ječma i druge.

"Posebno u uslovima povećane vlage koja pogoduje razvoju prouzrokovača gljivičnih oboljenja, odnosno kada je kišna godina, upotreba fungicida je neizostavna", kaže ona

I buđ trpi stres: U budućnosti nas čekaju novi mikotoksini - gde su rešenja?

Kako dalje navodi, upotrebom fungicida štitimo prinos jer usev održavamo zdravim, zrna u klasu nisu sa smanjenom hranljivom vrednošću koja u daljem tehnološkom procesu prerade nisu prihvatljiva, kao recimo što brašno od obolelog zrna pšenice daje hleb koji je zbijen, a pivo od obolelih zrna ječma peni nekontrolisano, omogućujemo zdravstvenu ispravnost hrane koju će konzumirati ljudi i životinje jer nece biti prisutni mikotoksini gljiva u zrnima strnih žita, smanjujemo rizik da nam se proizvodnja strnih žita neće isplatiti jer ako izostane tretman fungicidom i dođe do propadanja useva možemo da obezvredimo sva pređašnja ulaganja: seme, đubrivo, ljudski i mašinski rad.

Obratiti pažnju na trulež klasa

U strnim žitima prouzrokovač paleži, odnosno truleži klasa (Fusarium spp.) predstavnik je grupe gljiva koje stvaraju mikotoksine u zrnima pšenice i ječma te na ovu bolest posebno obratiti pažnju.

"Preporuka je da se tretman jednim od registrovanih fungicida uradi u vreme klasanja i početka cvetanja", kaže Stojkićeva i dodaje da preparate treba upotrebiti prema uputstvu proizvođača.

Podsetimo, prema proceni FAO-a, 25 odsto hrane koja se proizvodi u svetu kontaminirano je mikotoksinima. Njihova pojava zavisi od vrste plesni, od klimatskih i geografskih uslova te fizikalno-hemijskim faktorima (temperaturi: minus pet do 60 stepemni Celzijusa, sadržaju vode u namirnici: 13 odsto i više, koncentraciji gasova u atmosferi i sastavu namirnice i dr.).