• Dr Agro
  • 06.12.2018. 16:30

No till koncept svoje korene ima u Južnoj Americi

"Tamo je zemljište jako loše, pa su oni koji su ga obrađivali zaključili da moraju da ga drže pokrivenim, jer je čak samo kiša pretila da ga spere. Tako je ovaj koncept zaista zaživeo, a ideje su prenete i u SAD", otkriva Dejl Strikler.

Foto: YouTube / Print Screen
  • 139
  • 18
  • 0

Dejl Strikler (Dale Strickler) iz Kanazasa na srednjem zapadu SAD je poljoprivrednik, koji tvrdi da u njegovom regionu oni koji se bave poljoprivredom imaju mnogo sreće, jer su čak i svi lideri ove oblasti poljoprivrednici. Zbog toga se velika pažnja poklanja ovoj oblasti i tome šta ona znači za civilizaciju. Ono što je posebno zanimljivo su specijalizovani koledži, rezervisani samo za decu poljoprivrednika.

"To pravi veliku razliku i verujem da je jedan od razloga zbog kojih u našoj zemlji postoji prosperitet. Takođe, naše zemljište je relativno novo, jer nije obrađivano hiljadama godina. Sa druge strane, evropski poljoprivrednici su više povezani i lako da dolazi do razmene ideja", kaže Dejl u intervjuu za vlog DrAgro.

Kako se počelo sa no till konceptom?

Kao nacija imigranata, Amerikanci "kradu" ideje sa raznih strana. Tako se desilo i sa no till konceptom i pokrovnim usevima, koji su stigli iz Južne Amerike. "Tamo je zemljište jako loše, pa su oni koji su ga obrađivali zaključili da moraju da ga drže pokrivenim, jer je čak samo kiša pretila da ga spere. Tako je ovaj koncept zaista zaživeo, a ideje su prenete i u SAD", otkriva Strikler.

Setva soje i kukuruza u pokrovnom usevu raži 

Smatra da je na početku svim poljoprivrednicima teško da prihvate ovakav način obrade zemljišta, jer su nepoverljivi, posebno kada je reč o prodoru vazduha i vode. Međutim, kada se prekine sa oranjem kao obradom zemljišta i koristi se sistem pokrovnih useva, kada se masa zaore u zemljište, nivo humusa se podiže za 1% do 2%. 

Počeo je 2005. godine, kada se na 40 uzoraka na njegovom imanju pokazalo da postoji 1,9% humusa. Danas je to 4%, za malo više od jedne decenije. "Humus smo merili na dubini od 15 centimetara, ali je on bio i u dubljim slojevima, čak do 30 cm. Međutim, danas je to već 100 cm", ističe ovaj poljoprivrednik.

Važnost fosfora

Kada ljudi prvu put kreću sa pokrovnim usevima, primećuju da fofor raste, kada obavljaju analize zemljišta, a da pri tom nisu dodavali ovaj element. To se dešava zbog samih procesa koji se odvijaju unutar zemljišta, kao sistema, zahvaljujući fotosintezi, mikorizi i mikroorganizmima. Kako? Saznajte u video prilogu:


Tagovi

Dale Strickler Kanzas SAD No till Pokrovni usevi Fosfor


Autorka

Aleksandra Kekić

Aleksandra Kekić

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.


Partner

Dr Agro

Sterijina 117, 26300 Vršac, Srbija
tel: 0658889906, e-mail: emaildragro@gmail.com web: http://www.dragro.org/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi