Optimalan rok setve: Ozime kulture bolje sejati malo kasnije nego prerano

Optimalan rok setve ozimih kultura je 10. oktobar? E, vala više nije. Sigurno ste i sami svesni činjenice kako se vreme menja, te kako se na ono čega su se držali naši stari, a vi sami, više ne možete osloniti. 

Klimatske promene i globalno zagrevanje doveli su do prolongiranja setve ozimih kultura, a o tačnom datumu se ne može govoriti jer i sami znate da to sve zavisi od godine do godine. 

Pripreme za jesenju setvu žitarica

Ozimim žitaricama za razvoj svog vegetativnog sklopa potrebno je više hladnih dana nego jarima. Posejane 10. oktobra, u idućih nekoliko nedelja, do polovine novembra, isklijaju, niknu, daju tri do pet vidljivih listića, ukorene se pa kada nastupe niske temperature, a temperaturni prag im je 5°C, miruju do proleća. 

Pratite prognozu i posmatrajte prirodu

U slučaju da nakon 15. novembra temperature ne padnu dovoljno, biljke se i dalje razvijaju, što predstavlja višestruku opasnost za nihovu kondiciju, a onda i prinose. 

"Nema više starih dobrih vremena. Danas u oktobru i novembru možeš očekivati sve, najmanje da lišće pada i da bude hladno vreme", šali se profesor dr sc Bojan Stipešević. Šta da onda rade ratari, pitali smo ga. 

Kaže, setvu bi trebalo da prolongiraju za desetak dana, dakle, sejati ozime kulture oko 20. oktobra. Ali, ovog se datuma ne treba čvrsto držati.

"Treba posmatrati prirodu, gledati višenedeljnu prognozu, čak više izvora", savetuje Stipešević spomenuvši servise kao što je AccuWeather, a mi možemo dodati popularnu "norvešku prognozu" YR te Severe Weather Europe. 

Šta nam donosi jesen - u jugoistočnoj Evropi gotovo zimsko vreme

"Ako vidite da je u iduće tri nedelje zaredom temperatura oko 25°C, teško da će odjednom da padne na 5°C. Uvek je bolje malo kasnije sejati, nego prerano. Na to poslednjih petnaestak godina upozoravaju i oplemenjivači semena", ističe. 

Opasnost od štetočina i korova

Ako seme posejete ranije, u slučaju da biljka krene s busanjem pre pada temperature, to će se znatno odraziti na njenu kondiciju. Pored toga, već je u toj ranoj fazi mogu napasti različite štetočine, a Stipešević posebno upozorava na lisnu vaš koja je vektor virusa žuta patuljavost ječma. Takođe, podseća, i korovi napreduju pri višim temperaturama. 

Kako da sprečite žutu patuljavost ječma?

Kaže i kako sa predsetvenom obradom zemljišta treba pričekati, kako bi u njemu zadržali što više vlage. 

Sejati raznovrsne sortimente i vrste žitarica

Profesor Stipešević upozorava i na dezertifikaciju, degradacija tla, ali i na moguće jake pljuskove nakon dužeg sušnog razdoblja koji mogu uzrokovati višestruke štete - od nemogućnosti zemlje da upije svu vodu onde gde joj je biljkama najviše potrebno, do poplava kao prirodne katastrofe. 

Dakle, u klimatske parametre se više ne možemo pouzdati, a osim navedenog, ono što još možete napraviti kako biste poslovali pozitivno, je sejati raznovrsne sortimente. 

"Najgore je pouzdati se u jednu sortu ili jednu vrstu žitarice, pa makar je svi hvalili i davala godinama najbolje prinose. Možda joj baš ove neće nešto odgovarati", daje nam na razmišljanje. Kaže kako više ne vredi ni odnos prema kom se seje 10 odsto ranih i isto toliko kasnih sorti, a ostatak onih kultivara najboljih za naše podneblje.

"Lično bih sejao 20 odsto ranih, 60 odsto glavnog kultivara i 20 odsto kasnog", otkriva zaključivši kako treba posmatrati i tržište, razmišljati o otkupnoj ceni, trendovima, ali tu smo temu ostavili za naš idući razgovor.