• Krmno bilje
  • 26.05.2020. 10:30
  • Mačvanski okrug, Loznica

Oranično krmno bilje bolje se odupire suši - napominju stručnjaci

Sirak i proso bolje podnose letnje suše praćene visokim temperaturama vazduha, a iz grupe ozimih žita, stručnjaci ratarstva kažu da prednost treba dati tritikaleu i stočnom ječmu koji u sušnim godinama imaju veće prinose zrna od drugih ozimih žita, pa i od kukuruza.

Foto: WikimediaCommons/Dyorkey
  • 125
  • 18
  • 0

Uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji u proteklih 30 godina najviše je zavisio od količine i rasporeda padavina tokom vegetacionog perioda. Protekli period obeležili su vrlo nepovoljni vremenski uslovi, u prvom redu vodni režim.

Savetodavac za ratarstvo iz lozničkog "Poljosaveta" Milica Popadić rekla je da prema statističkim podacima svaka druga godina u proteklom periodu bila sušna, a posebno 1992., 2000., 2007., 2012. i 2017. godina kada su, uz smanjene količine padavina, letnje temperature bile i do 45 stepeni, a relativna vlažnost vazduha ispod 35 odsto.

Evropi preti suša i ove godine?

"Ovo se uočava i po porastu temperature vazduha u vegetacionom periodu useva prolećne setve skoro za dva stepena. U takvim vremenskim uslovima osnovni ratarski usevi prolećnog roka setve, kao što su kukuruz, soja, suncokret, ne postižu prinose kojima se mogu obezbediti potrebne količine proizvoda za ishranu domaćih životinja i potrebe prehrambene industrije", navela je Popadićeva.

Visina prinosa ratarskih biljaka zavisi od intenziteta suše. Ukoliko je slabija suša, umanjenje prinosa je 10 do 20 odsto, srednja suša smanjuje prinos 20 do 30 odsto, jaka suša 30 do 40 odsto, vrlo jaka suša 40 do 50, a ekstremna suša dovodi do umanjenja prinosa preko 50 odsto, pa je sigurno da je navodnjavanje najbolji način borbe protiv suše. 

Uvođenje useva prolećne setve tolerantnijih na sušu 

Međutim, ratari moraju biti spremni i na menjanje svojih navika uvođenjem novih kultura u setvenu strukturu, a to podrazumeva uvođenje ratarskih vrsta koje će dati zadovoljavajuće prinose i kada je manje padavina ili su neravnomerno raspoređene. 

"Kada su povoljne vremenske prilike za obezbeđenje potrebnih količina zrna za spravljanje koncentrovane stočne hrane najpodesniji su usevi kukuruza i soje zahvaljujući svom velikom genetičkom potencijalu rodnosti. Međutim, ove vrste su vrlo osetljive na sušu i u takvim uslovima daju značajno manje prinose. Izmenom strukture setve, odnosno uvođenjem biljnih vrsta, useva prolećne setve tolerantnijih na sušu, značajno se mogu ublažiti posledice nepovoljnih vremenskih uslova."

Sirak, vigna, stočni grašak

Savetuje ratare da ukoliko žele zrna bogata skrobom, za tu namenu najpodesniji za gajenje su prolećni usevi sirak i proso. Ove dve biljne vrste bolje podnose letnje suše praćene visokim temperaturama vazduha, a iz grupe ozimih žita naša sagovornica kaže da prednost treba dati tritikaleu i stočnom ječmu koji u sušnim godinama imaju veće prinose zrna od drugih ozimih žita, pa i od kukuruza.

Koje su prednosti uzgoja sirka?

"Za dobijanje zrna bogatog proteinima ozimi stočni grašak je vrsta koja se podjednako uspešno gaji kao ozimi prolećni usev. Ranije sazreva od soje i daje sigurniji prinos zrna u godinama sve češćih letnjih suša. Vigna je veoma cenjena visoko proteinska biljka koja je visoko tolerantna na letnje suše i povišene temperature vazduha. U takvim uslovima daje veće prinose zrna nego soja", precizirala je Popadićeva.

Navodi da u borbu protiv suše treba uključiti sve raspoložive agrotehničke mere, a to su obrada prilagođena čuvanju vode u zemljištu, ishrana biljaka, izbor sorti i hibrida, setva, nega i zaštita useva tokom vegetacije. Pri obradi zemljišta treba dati prednost konzervacijskoj i redukovanoj obradi sa što manje prohoda mašinama i isušivanja površinskog sloja i opredeliti se za sortiment kraće vegetacije.

I stoka rado jede krmno bilje

Poljoprivrednik iz Loznice Ljubo Krsmanović, bavi se tovom junadi i godinama pokušava da spremanje hrane za svoje životnje učini što lakšim i jeftinijim. Kukuruz često i podbaci zbog nepovoljnih uslova, pa je odlučio da se oproba i u gajenju stočnog ozimog graška.

"Teško je nekad probati nešto novo. Ovde kukuruz svi seju i svi smo ovladali tehnologijom gajenja, ali na neke stvari mi ne možemo da utičemo, suše su veoma česte u ovom kraju. Kukuruz zna da podbaci i zato sam odlučio da probam i stočni grašak koji sejem na jesen i već početkom proleća mogu da ga skidam, a zemljište iskoristim za neku drugu kulturu. Ja sam ga prošle godine, posejao na jedan hektar i zadovoljan sam prinosom, ali mi je mnogo bitnije da je stoka tu krmu rado jela", objašnjava Krsmanović. 

Grahorica - obogaćuje zemljište, a povoljna je stočna hrana

Iako se nekad učini da je ratarska proizvodnja jednostavna, uvek postoji čak i sitne stvari koje mogu unaprediti vašu proizvodnju. Svakako da su najvažnije mere pravilan izbor obrade zemljišta, unošenje stajnjaka ili komposta, zelenišno đubrenje, izvođenje hidro-meliorativnih radova radi boljeg regulisanja vodno-vazdušnog režima i pre svega navodnjavanje, ali i pravilan odabir kultura koje ćete sejati, sve više utiče na isplativost ove proizvodnje.


Tagovi

Krmno bilje Setvena struktura Uzgoj stočnog graška Uzgoj sirka Uzgoj stočnog ječma Ozima žita Milica Popadić Ljubo Krsmanović Stočna hrana


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Više [+]

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upozna svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ono kad ti u dvorište padne #MIG