Poskupljenje žitarica na svetskom tržištu - koštaće kao nikad do sad?

Cene žitarica na svetskom tržištu su i dalje visoke, jer ponuda ne može da zadovolji potražnju. 

Ove nedelje cena pšenice na čikaškoj berzi CME porasla je na čak 268,67 evra po toni u odnosu na 249,66 pretprošle nedelje. Tona na pariškom EuroNext-u košta 283,25 evra, a na francuskom FOB-u ona je visokih 283 evra dok je na ruskom FOB-u 269,63 evra.

Soja na CME-u košta 416,79 evra po toni, a kukuruz 195,12 EUR/t. Dok se na EuroNext-u njime trguje s 239,50 EUR/t.

Ali, evropskim poljoprivrednicima visoke cene repromaterijala stvaraju probleme.

"Moći ćemo da proizvodino samo ako cene budu prilagođene krizi", upozorio je za agrarheute, Mihael Gutin, član uprave nemačkog Udruženja za proizvodnju žitarica (VGMS).

Kretanje cena žitarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište 

Još uvek se ne zna kako će se tržište razvijati, a analitičari očekuju da će se žitarice plaćati "kao nikada do sada". Na veleprodaji i izvoznoj luci Hamburg pšenicom za proizvodnju hleba u petak se trgovalo po ceni od čak 283 EUR/t, što je pet evra više nego nedelju dana ranije i čak 10 EUR od pre dve nedelje.

One stočnog ječma su tamo u petak iznosile 256 evra po toni, što je rast od četiri evra u nedelju dana. Za tonu raži su trgovci nudili 254 EUR, što je poskupljenje od šest evra.

Suša u važnim proizvođačkim zemljama

Na najvažnijoj francuskoj veleprodaji i izvoznoj luci Ruen hlebna pšenica je u petak kotirana za 278 evra/t, što je povećanje cene od dva evra u odnosu na prethodnu nedelju. Tamo je stočni ječam isporučen za 252 EUR/t.

Rusija će ove godine požnjeti nešto više od 123 miliona tona žitarica, izjavio je prošle nedelje ruski ministar poljoprivrede umanjujući službene procene koje su ranije iznosile 127,4 miliona tona. Inače, ova je zemlja najveći svetski izvoznik pšenice, a uglavnom snabdeva Bliski istok, Afriku i Aziju. Između ostalih, takmiči se i s Evropskom unijom kao i Ukrajinom.

Ministar poljoprivrede je takođe rekao da se očekuje da će ruski poljoprivrednici posejati 19,5 miliona hektara ozimih useva za žetvu 2022. godine. Ali, setvu je znatno odložilo suvo vreme. Zbog toga je dosad zasejano samo 17,6 miliona hektara, u poređenju sa 18,3 miliona hektara u isto vreme pre godinu dana.

Negde suša, a negde višak padavina - kako napreduje setva u Evropi?

Neuobičajeno suvo vreme takođe ometa setvu u dve najveće ukrajinske regije za uzgoj pšenice, gde je ozima zasejana na samo 37 odsto očekivanih površina. Sve u svemu i to su jedni od razloga za dalja poskupljenja.