Predviđa se pad proizvodnje, upotrebe, trgovanja i zaliha žitarica

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO je u odnosu na prošli mesec smanjila prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. za 4,9 miliona tona i sada iznosi 2.764 miliona tona što je pad od 1,8 odsto, odnosno 50,8 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu.

Najviše je smanjena prognoza za pšenicu i to za 3,4 miliona tona pa se predviđa proizvodnja od 783.8 miliona tona, što je 4,5 miliona tona iznad ostvarenog rezultata iz 2021. godine i najviši nivo u istoriji. Do smanjenog prinosa i površine je došlo u SAD, ali, na drugim mestima, kako se žetva privodi kraju, prognoze ostaju nepromenjene.

Smanjena je globalna prognoza za krupnozrne žitarice za 1.3 miliona tona i sada iznosi 1.467 miliona tona. To je 2,8 odsto manje na godišnjem nivou i prvi pad u četiri godine. Suša je smanjila prinos kukuruza u SAD i Evropskoj uniji. Prognoza proizvodnje je povećana u Ukrajini, ali je izvoz manji zbog ograničenih skladišnih površina. Svetska proizvodnja pirinča u 2022./23. prognozira se na 512,6 miliona tona, što je 2,4 odsto manje u odnosu na 2021.

Setva pšenice u svetu napreduje. U Evropskoj uniji deo zemalja članica je već završilo ozimu setvu. Uslovi su uglavnom povoljni, s izuzetkom suše u delovima Španijie, Italije i Rumunije. U Rusiji su površine nešto smanjene, kao i u Ukrajini. Azijske zemlje imaju setvu na iznadprosečnom nivou, a prednjače Kina i Indija. Na južnoj hemisferi u toku je setva krupnozrnih žitarica.

Iskorišćenost manja

Prognoza za svetsku iskorišćenost žitarica u 2022./23. ukazuje na pad od 0,7 odsto u odnosu na nivo 2021./22., što je pad od 5,4 miliona tona u odnosu na prošli mesec. Glavni razlog je manja industrijska upotreba kukuruza, kao i ječma u hrani za životinje i industriju. 

Globalna prognoza upotrebe krupnozrnih žitarica sada iznosi 1.485 miliona tona. To je pad od 1,2 odsto u odnosu na 2021./22. i predstavlja prvi pad u više od jedne decenije.

Kada je reč o pšenici, njena globalna iskorišćenost će porasti za 0,3 odsto, na 775 miliona tona. Zalihe će se smanjiti do kraja sezone 2023. za dva odsto, na 841 milion tona. Predviđa se da će se odnos svetskih zaliha u odnosu na korišćenje opasti sa 30,9 odsto u 2021./22. na 29,4 odsto u 2022./23. godini.

Iznad početnog nivoa porašće za pšenicu i to za dva odsto, uprkos reviziji od 3,1 milion tona naniže ovog meseca zbog smanjenja količina u Ukrajini, SAD i Indiji.

Globalne zalihe krupnozrnih žitarica se predviđaju na 347 miliona tona. To je pad za 5,3 odsto. Do njega je došlo zbog očekivanog 5,5 odstotnog smanjenja globalnih zaliha kukuruza. Kod pirinča su i dalje treće najveće zabeležene i pored smanjenja od 1,8 odsto u odnosu na početni iznos.

Smanjeno trgovanje pšenicom

Prognoza za trgovanje je 469 miliona tona. Globalno gledano, u 2022./23. očekuje se smanjenje od 2,2 odsto u odnosu na nivo 2021./22; uprkos reviziji od 1,7 miliona tona naviše u odnosu na prošli mesec.

FAO-ova prognoza globalne trgovine pšenicom i dalje ukazuje na pad od jedan odsto u odnosu na nivo 2021./22. i pored izgleda za veći izvoz pšenice iz Ukrajine.

Ukrajina žitarice skladišti u silo-vreće: Rade i na produženju sporazuma koji uskoro ističe

Svetska trgovina krupnozrnih žitarica je skoro nepromenjena i iznosila je ovog meseca 223 miliona tona.

Trgovanje kukuruzom je opalo skoro neznatno, a globalno, za 2022./23. (jul/jun) predviđa se blizu 180 miliona tona. Očekuje se da će trgovina pirinčem opasti za 1,6 odsto zbog manje uvoza, s izuzetkom Amerike i Okeanije.