Proizvodnja šećera na njivi korist i za industriju i za poljoprivrednike

Nakon oktobra 2017. godine i ukidanja proizvodnih kvota u Evropskoj uniji, desili su se tektonski poremećaji u šećernoj industriji jer su po rečima novog generalnog direktora kompanije Sunoko Slobodana Košutića svi veliki proizvođači krenuli sa maksimalnim kapacitetom proizvodnje šećera, što je dovelo do hiper produkcije i naglog pada cena.

"Kompanija Sunoko izazov vidi u proizvodnji šećera na njivi. Na tome treba najviše da radimo. Očekujemo da će rezultati unapređenja poljoprivredne proizvodnje biti vidljivi u narednih tri do pet godina," kazao je Košutić na manifestaciji "Dan polja šećerne repe," koja je nedavno održana na parceli PIK-a Bečej.

Manje površina pod šećernom repom

Uprkos suši krajem prvog i početkom drugog kvartala ove godine, oštroj smeni hladnog i toplog vremena, jakom napadu kukuruzne i repine pipe, obilne padavine u maju uz stabilizaciju temperatura povoljno su uticale na useve, te se i ove godine mogu očekivati prinosi koji će u potpunosti zadovoljiti sve tržišne potrebe.

"Momentalno je šećerna repa u odličnoj fazi. Nadam se da nećemo proći kao lane kada smo imali trulež. S obzirom na to da je manje površina pod šećernom repom, nadam se da će šećerna industrija malo više brinuti o seljacima, jer mi moramo da se prilagođavamo i pratimo stanje u poljima. Dolaskom toplijeg vremena očekujemo bolesti, zato šećernu repu na vreme moramo zaštiti od cerkospore. Lično, šećernu repu uzgajam na 30 hektara, a da sam posejao više danas bi me glava manje bolela," rekao nam je Nandor Kovač, poljoprivrednik iz Bečeja.

Povećan prinos i viša digestija glavni prioriteti

Ratari kažu da u zavisnosti od godine, po jednom hektaru šećerne repe mogu da zarade od 1.000 do 1.200 evra. Međutim, prošle godine situacija nije bila sjajna zbog izuzetno loših uslova, truleži i bolesti, kada je digestija šećerne repe iznosila oko 15 procenata.

"Želimo da u proces proizvodnje uključimo sve naše naučne institucije, kolege iz semenskih kuća i kuća za zaštitu bilja, kako bismo našim poljoprivrednim proizvođačima omogućili sigurnu proizvodnju sa povećanim prinosom i digestiju u šećernoj repi koja je viša od 16 do 17%. Cilj je da budemo konkurentni i da srpski šećer bude izvozni proizvod. Ako se svedemo da proizvodimo šećer isključivo za domaće tržište, u Srbiji će raditi samo dve šećerane," istakao je Košutić i dodao da cena šećerne repe zavisi od cene šećera, za koju kompanija Sunoko očekuje da će se oporaviti.

Dan polja šećerne repe u Bečeju

Srbija može da snabdeva tržište od 600.000 tona

Fabrike ne mogu biti dovoljno efikasne u preradi, ako se šećer ne proizvodi na njivama. Iz kompanije Sunoko poručuju da će u narednom periodu u lancu proizvodnje šećera od njive do kristal šećera najviše pažnje posvetiti proizvodnji šećerne repe.

“Ako pogledate region i našu zemlju, mi imamo mogućnost realizacije i prodaje šećera od 600.000 tona na tržištu koje se nalazi 500 kilometara od ovih parcela. Imamo ozbiljnu priliku da to tržište mi snabdevamo, da ne dozvolimo da dolazi šećer iz trske, kao i šećer iz Francuske ili Nemačke. Želimo da šećer stiže sa naših imanja i polja. Namera nam je da povećamo broj proizvođača i površine pod šećernom repom kako bi sačuvali šećernu industriju u Srbiji," kaže Košutić.

Procene su da sa zasejanih površina, zavisno od ostvarenih prinosa, u Srbiji može biti proizvedeno od 230 do 260 hiljada tona, a potrošnja u našoj zemlji je oko 200.000 tona.