Ratari u Sremu zadovoljni prinosom suncokreta i soje, ali ne i cenom

Žetva suncokreta je završena i na sremskim njivama. Inače suncokret nije biljna vrsta koja je u Sremu zastupljena na velikim površinama, za razliku od Banata gde ga ima najviše. Inače pod uljaricama je u Vojvodini ovog proleća zasejano 220.000 hektara, što je za 20.000 manje u odnosu na prošlu godinu. Poljoprivrednici u sremskom selu Grabovci, u opštini Ruma su završili žetvu suncokreta, a počelo je i skidanje soje.  

Prinosi suncokreta i kukuruza u Banatu dobri

Zadovoljavajući prinos

Slavko Ristivojević, poljoprivrednik iz Grabovaca je proletos na svojim njivama zasejao 40 hektara suncokreta, a žetvu je već završio. Već po tradiciji u setvi je koristio nekoliko sorti suncokreta i domaćih, ali i stranih kompanija.

"Sa prinosom sam zadovoljan. U zavisnosti od sorte i njive prinos je bio od 3,7 do 4,2 tone, što je dobar rezultat. Imalo smo sreće pa nekoliko oluja koje su zahvatile i naš deo, nisu slomile usev, tako da polegnutog suncokreta nije bilo, što se svakako odrazilo i na ovogodišnji prinos. Jedino je opet cena problematična, 27 dinara, akontno 30, a prošle godine cena je bila 32 i 33 dinara," kaže Ristivojević. On u svom gazdinstvu ima i svu potrebnu mehanizaciju tako da mu to olakšava posao, ali i smanjuje troškove proizvodnje. Kada završe posao na svojim njivama, rade i uslužno skidanje useva.

Žetva soje u toku

Ristivojevići su pored suncokreta ovog proleća zasejali i 10 hektara soje. Ovde su zastupljene domaće ali i strane sorte, a i prinosi su šarenoliki. Kreću se od od 3,2 do 3,4 hektara što je u odnosu na prošlu godinu manje.

"Ovogodišnji prinos je barem na našim njivama nešto manji nego prošle godine. Lane je prinos bio četiri tone po hektaru, a sada daleko manje. To smo i očekivali jer su mahune bile poluprazne, što je na kraju rezultiralo i manjim prinosom. I cena je manja nego lane. Bila je i više od 40 dinara, a sada tek nešto više od 35 dinara za kilogram," kaže Ristivojević. 

Ima i poljoprivrednika u Sremu koji su ove godine ostvarili dobre prinose soje, preko četiri tone, u proseku 4,8 tona po hektaru. Branislav Sremčević iz Buđanovaca je takođe završio žetvu soje i veoma je zadovoljan sa prinosom. Kaže u proseku ova mahunarka je rodila 4,8 tona po hektaru, što je veoma dobar prinos. Kao i većina poljoprivrednika, koji soju imaju na značajnim površinama lagerovaće ovogodišnji rod, čekajući bolju cenu, jer je trenutna nedovoljna da bi se zaradilo, bez obzira na količinu i kvalitet zrna.

Počelo trgovanje sojom novog roda: Cena 35,40 dinara po kilogramu

Kiša prekida radove

Ovih dana žetvene radove u Sremu prekida povremeno kiša. Ipak paori ne brinu previše jer je pred njima još samo berba kukuruza, koja je već poodmakla, a kiša će svakako dobro doći da se kvalitetno pripremi zemljište za predstojeću setvu pšenicu, jer se rok setve polako primiče. Žetveni poslovi u Sremu se obavljaju brzo i kvalitetno, jer većina poljoprivrednika ima relativno novu mehanizaciju koja je na vreme i kvalitetno pripremljena tako da većih kvarova u žetvi nema.