Tradicionalna izvozna tržišta za evropsku pšenicu gube na značaju u poređenju sa drugim dobavljačima, posebno Rusijom
Na globalnom tržištu pšenice narednih nekoliko nedelja se očekuje prekretnica, a evropski izvoz je pod velikim pritiskom. Pored svega toga, ovogodišnji prinos je zbog previše vlage na severu i suše na jugu, vrlo nizak.
Ipak, ono što je ozbiljno ugrožava je pšenica koja dolazi iz Rusije.
Egipat je 20. avgusta naručio najveću količinu pšenice u svojoj istoriji, čak 3,8 miliona tona, a pregovori sa ruskim dobavljačima su već započeli, pisao je Reuters.
Ovo je samo jedan od primera kako tradicionalna izvozna tržišta za evropsku pšenicu gube na značaju u poređenju sa drugim dobavljačima, posebno Rusijom, rekao je Thieri Pouch, ekonomista i rukovodilac sektora za analize i prognoze u Francuskoj poljoprivrednoj komori, za Euractiv.
Najveći uvoznici pšenice u svetu nalaze se na Bliskom istoku i u Severnoj Africi (MENA regija), a Francuska je najveći izvoznik unutar EU-a s udelom od 25 odsto.
"Sledeće nedelje će biti ključne", komentiriše Pouch vreme pregovora oko uvoza i izvoza. Naglasio je da EU mora brzo reagovati na agresivnu politiku i osigurati svoja tržišta. Pritom je podsetio na 2014. godinu kada je Rusija zabranila uvoz hrane iz EU-a, kao odgovor na sankcije zbog aneksije Krima i već 2015. postala najveći svetski izvoznik pšenice. Rat u Ukrajini dodatno je učvrstio ovaj trend.
Od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, poljoprivreda i hrana postali su ključni deo ruske ratne strategije, a Rusija sve više osvaja tržišta koja su tradicionalno bila kupci evropskih dobavljača.
Na primer, trenutno su glavni dobavljač Alžiru, dugogodišnjem francuskom kupcu, a ova situacija je dodatno pojačana diplomatskim sukobom između Pariza i Alžira zbog Zapadne Sahare.
Pouch također ističe da se Egipat, koji je pre 10 godina većinu hrane kupovao od Francuske, preusmerio na Rusiju i Sjedinjene Američke Države kao glavne dobavljače. Sličan trend beleži se u Tunisu i Maroku.
"Ove zemlje pokušavaju da osiguraju sopstvenu proizvodnju i okreću se dobavljačima koji mogu da im osiguraju količine i cene u skladu sa njihovim ekonomskim mogućnostima i visinom duga, što Rusija može da ponudi", objasnio je Pouch dodajući da će se rusifikacija globalnog tržišta dodatno intenzivirati.
Ovu situaciju dodatno komplikuje pad izvoza meke pšenice iz EU-a, koji je smanjen sa prosečnih 35 miliona tona na 26 mil. t, prema najnovijim procenama.
Posebno lošu žetvu imala je Francuska, dok su zemlje Istočne Europe donekle nadoknadile taj manjak.
Za većinu useva prognoza roda je ispodprosečna - dve kulture najviše stradale
Da će potražnja unutar EU granica biti manja nego prošle godine, tvrdi Filipe Heusele, predsednik francuske organizacije Intercéréal, upozorivši da Unija mora igrati ulogu izvoznika u zemlje izvan nje.
S obzirom na ponovljene suše u Severnoj Africi, zavisnost od uvoza raste. Ove godine, tri zemlje Magreba (Maroko, Alžir i Tunis) kupile su 19,5 miliona tona pšenice iz inostranstva, u poređenju sa 17,1 mil. t prošle godine.
Iako Rusija beleži blagi pad izvoza u odnosu na prošlu godinu - sa predviđenih 43 miliona tona u odnosu na 56 mil. t prošle godine - zemlja je ostvarila treću najbolju žetvu u poslednjih pet godina, s 82 mil. t proizvedene pšenice.
Pouch napominje da pored svega izvozu pogoduje niska vrednost rublje što Rusiji daje mogućnost da dodatno ruši cene i osvoji nova tržišta i tako bude korak ispred.
Zaključio je da za evropske proizvođače pad obima proizvodnje i cena predstavlja dvostruki udarac i da je nužno razviti agresivniju poljoprivrednu diplomatiju.
Tagovi
Autorka
