Setva kukuruza: Povoljni uslovi, ali problematični kasniji hibridi?

Iako su ratari već krajem marta meseca bili spremni za prolećnu setvu, vremenski uslovi nisu bili odgovarajući za ulazak u njivu. Tek pre nekoliko dana počela je setva kukuruza, a i poljoprivrednici i struka nadaju se da će do kraja aprila uspeti da poseju planirane površine.

Poljoprivrednik Milan Vučićević iz sela Rajkovac u opštini Topola posejao je osam hektara kukuruza. Kako kaže, da kiša prethodno nije najavljena, ne bi ni krenuo setvu. Vanredno stanje nije mu poremetilo setvu jer je uspeo sve da postigne, te zahtev za dozvolu za kretanje u vreme policijskog časa nije ni imao potrebe da šalje.

Kreće setva kukuruza: Ratari jeste li dobro pripremili zemlju?

"Ovako sam odradio zbog padavina i palo je nekih sedam litara kiše kod nas što je zadovoljavajuće i trebalo bi da uz tu vlagu niknu usevi koje smo zasejali. Setva je protekla dobro, zemljište je bilo idealno pripremljeno, dobro je izmrzlo u toku ove zime, iako je bilo manje padavina snega, ali su oranja dobro izmrzla i dobro su pripremljena za setvu", navodi ratar iz Rajkovca.

Raniji hibridi jer su prinosniji?

U poslednjih nekoliko godina seje, kako kaže, hibride srednje sorte FAO grupe 400 i 500 jer su te vrste, objašnjava, prinosnije i mogu da se obrađuju u zrnu. Pored kukuruza, posejao je i 14 hektara suncokreta.

"Kukuruz sejem za svoju proizvodnju, za svoju stoku. Tri hektara ide za siliranje i pet za žetvu. Suncokret ide za tržište i prodajem ga lokalnom otkupljivaču. Zadovoljan sam kako je protekla i ta setva."

Poznato je da kukuruzu odgovara više padavina, dok je suncokret biljka sunca i potrebno mu je što više svetlosti i toplote. Ukoliko bi vremenski uslovi bili idealni i pogodni za proizvodnju ovih kultura, Vučićević ocenjuje da bi realni prinosi u tom slučaju bili osam tona po hektaru kukuruza i tri i po tone po hektaru suncokreta što bi, dodaje, bilo i zadovoljavajuće.

Ćudljivo vreme pomerilo optimalne rokove

Dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ukazuje da hladan period krajem marta meseca i početkom aprila nije omogućavao setvu, pa je umesto u prvoj nedelji aprila, počela tek pre nekoliko dana.

Setva: Semena dovoljno, ali mogući nedostatak pesticida usloviće zakorovljene useve

"Da bismo počeli da sejemo treba da se držimo kalendara, međutim kalendar je samo okvirna stvar. Zato treba krenuti kada je dubina setvenog sloja, a to je dubina od pet do sedam centimetara, zagrejana na 10 do 12 stepeni. Po pravilu to jeste prva nedelja aprila. Međutim, kada imate ćudljivo vreme kao što mi imamo ove godine, onda imate situaciju da polovinom marta bude tih deset do 12 stepeni, a onda za dva dana ponovo padne na nekoliko stepeni", objašnajva Bekavac.

Setva posle 10. maja smanjuje prinose

Naš sagovonik ukazuje da nisu preporučljive ni prerana i previše kasna setva. Sve što se zaseje u toku aprila, zaključuje, posejano je u optimalnom roku.

"Sve što ode u maj, pogotovo posle 10. maja, za sobom vuče ozbiljan pad prinosa. Po nekim našim rezultatima višegodišnjih ispitivanja, posle tok datuma gubitak prinosa samo zbog kasne setve može da iznosi i do 90 kg po danu što znači, kada bi neko posejao 20. maja, mogao bi da izgubi tonu samo zbog kasne setve što je vrlo ozbiljna stvar."

Uspeh u uzgoju doneće i raniji i kasniji hibridi?

Iako je i ovih dana bilo malo mraza, ukazuje Bekavac, da ne bi trebalo više čekati i odlagati setvu. Ukoliko se, nakon sejanja, sutradan pojavi mraz, to neće biti veliki problem. Veću štetu mogao bi da napravi mraz koji bi se pojavio u periodu kada su biljke posle šestog lista. Oni koji budu sejali kukuruz do kraja aprila, napominje, mogu sejati i ranije i kasnije hibride.

"Da li se neko odlučio za hibrid FAO grupe 300 ili 650, podjednako uspešno će gajiti i jedan i drugi ukoliko ga je posejao do kraja ovog meseca. Oni koji budu obavili setvu u maju trebalo bi da seju ranije hibride poput FAO grupe 350 i 450, jer oni fleksibilnije reaguju na momenat setve, a reaguju tako jer brže dolaze u generativnu fazu", kaže Bekavac i podseća da najveći problem mogu biti hibridi duge vegetacije.

Da li korove u kukuruzu suzbijati pre ili posle nicanja?

"Većina hibrida duge vegetacije poput FAO grupe 600 i 650 cveta sredinom jula kada imamo najviše temperature i najnižu vlažnost vazduha i to su uslovi koji uopšte ne odgovaraju za oplodnju i početak nalivanja zrna."

Koliko je kukuruza u ovih nekoliko dana posejano, nije poznato, ali bi ukupno ove godine trebalo da bude posejano oko milion hektara kukuruza što je više u odnosu na prošlu godinu, navodi naš sagovornik. Ukoliko se obistine procene meteorologa, vremenski uslovi trebalo bi da budu odgovarajući do kraja aprila za setvu kukuruza, ukazuje naučni savetnik sa novosadskog instituta dodajući da očekuje da do kraja ovog meseca planirane površine pod kukuruzom budu posejane u potpunosti.