Sneg čuva pšenicu od mraza, a otapanje obezbeđuje vlagu

Pšenica je jedna od veoma zastupljenih biljnih vrsta u regionu Srema. Navikli su Sremci da u strukturi setve uvek ima hlebnog žita, jer kažu, to je prvi novac koji stiže od poljoprivrede. To posebno tvrde oni koji se ne bave povrtarstvom i proizvodnjom bostana. Upravo zbog toga, mnogi od njih su hlebno žito prošle godine sejali i van optimalnog roka, što nije bila preporuka stručnjaka.

"Pšenica se nalazi u različitim fazama razvoja, od faze 1-2 lista pa do faze punog bokorenja. Nicanje je na značajnim površinama bilo kasno, slabo i neujednačeno, zbog nedostatka padavina nakon setve. Posle topljenja snega  i porasta temperature imaćemo jasniju sliku o gustini useva. Kod useva koji su kasno nikli ne možemo očekivati visoke prinose, jer će se kod njih ispoljiti efekat koji se javlja  pri setvi van optimalnog roka. Na ređim usevima se u nastavku vegetacije može očekivati i problem sa jačim razvojem  korova", kaže Goran Drobnjak stručnjak za strna žita u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Rumi.

Nakon topljenja snega suzbiti glodare

Sneg koji je trenutno na poljima je dobro došao, jer predstavlja zaštitu pšenice od niskih temperatura, kojih je proteklih dana bilo u Sremu. Njegovim topljenjem će se povećati zalihe vlage u zemljištu, što će pogodovati pšenici, ali i prolećnim kulturama.

"Nakon topljenja snega treba obići polja pod pšenicom, radi provere brojnosti štetnih glodara i ukoliko je potrebno izvršiti njihovo suzbijanje gotovim mamcima. Mamci se stavljaju u rupe koje je potrebno nakon toga zatrpati. Ovo se radi da bi se sprečilo trovanje ptica i divljači, a i da bi se olakšalo utvrđivanje novih šteta pri sledećim pregledima",  dodaje Drobnjak.

Analiza na sadržaj azota

Ovih dana će se krenuti i sa vađenjem uzoraka zemljišta na sadržaj azota, što je osnova za pravilno određivanje količine đubriva za prihranjivanje. Preporuka poljoprivrednicima je da izvrše ovu analizu, jer se na taj način mogu postići dobri prinosi, smanjiti troškovi i zaštititi životna sredina.

"S obzirom da je azot hranljivi element, koji dominantno utiče na visinu prinosa, veoma je važno da se pravilno odredi količina azotnih đubriva koja će se primeniti. Poznato je koliko loš uticaj na prinos ima slaba obezbeđenost biljaka azotom, kao i njegov nedostatak. Prilikom određivanja količine azotnih đubriva koju treba primeniti, najvažniju  ulogu imaju rezultati analize zemljišta po N-min metodi.  Tek nakon rezultata sa sadržajem lakopristupačnog azota u zemljištu, možemo odrediti količinu koja biljkama nedostaje za njihov pravilan rast i razvoj", kaže Snežana Mušicki iz laboratorije PSS Ruma.

Uzorkovanje zemljišta i važnost N-min metoda!

Za razliku od uzorkovanja zemljišta za analizu plodnosti, koje se vrši svake četiri ili pet godina, uzorkovanje za N-min metodu se vrši svake godine. Vreme uzimanja uzoraka je, po pravilu, neposredno pre nego što želimo da saznamo sadržaj lakopristupačnog azota. Ukoliko se radi analiza za:

• pšenicu - uzorci se uzimaju u perodu februar-mart;
• šećernu repu - treća dekada februara i prva dekada marta;
• kukuruz - druga i treća dekada marta.

U laboratoriji Poljoprivredne stručne službi spremni su i ove godine na analizu zemljišta na prisustvo azota, a prema rečima Snežane Mušicki interesovanje poljoprivrednika iz godine u godinu je sve veće, pa su očekivanja da će i ovoga puta Sremci uzorkovati zemljište, što će pored svih benefita doprineti i uštedi u ulaganjima, jer veštačka djubriva nisu jeftina, a veoma su skupa ukoliko njihova primena nije potrebna i može loše da utiče na stanje gajenog useva.