Trulež desetkovala repišta u Srednjem Banatu

Ratari u Srednjem Banatu suočavaju se sa velikim problemom - truleži koja je napala šećernu repu. Upravo zbog ovoga šleperi natovareni usevom vraćaju se iz šećerana i istovaraju ponovo na njive, gde se prebiru. "Razmišljam da poslednje količine, koje ću isporučiti, proberem na licu mesta", kaže za Novosti Dragan Šarović, iz Lazareva, koji je jedan od većih proizvođača repe u ovom delu Banata, sa zasejanih 57 hektara.

Procenjivanje kvaliteta rigiroznije nego ikada

Kako dodaje, ove jeseni prinosi i digestija su smanjeni. Sa druge strane, procenjivanje kvaliteta rigiroznije je nego ikada. Šećerane su procenat nečistoće svele na "nultu toleranciju". Ne priznaje se ni dva-tri procenta truleži, koja je ove godine desetkovala repišta. Skoro u svakoj njivi iznosi od pet do 10 odsto, a negde je uništila pola roda, ali i više.

"Trulež su prouzrokovale gljivice i bakterije. Pojavi su pogodovale obilne letnje kiše, nedostatak kiseonika u zemljištu, ali i loša priprema terena. Repa je ove jeseni ugrožena u celoj Vojvodini, a u srednjem Banatu trulež se naročito javila u depresijama gde se vlaga duže zadržavala", kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

Nedovoljno kamiona za prevoz šećerne repe

Trulež nije mogla da se izbegne

Filip Darijević, direktora zaštite bilja na imanju na Zlatici, kod Zrenjanina, kaže da trulež nije mogla da se izbegne zbog meteoroloških prilika. Rod se ovde vadi sa oko 450 hektara, uz prosečan prinos od 48 tona po hektaru, što je znatno manje od prošlogodišnjeg. Veće troškove uzrokuje i angažovanje dodatne mehanizacije i ljudi koji prebiraju rod.

Repa nije ispunila očekivanja

Stevan Radovančev, ratar iz Zrenjanina, kaže da repa nije ispunila očekivanja. Umesto planiranog prinosa od 65 do 70 tona, ostvario je samo 55 tona, sa značajnim procentom nečistoće. Loša godina će se i te kako odraziti na budućnost proizvodnje. "Cena repe je sve niža, šećerane sve nekorektnije, pa je ratarima ostalo da se snalaze kako umeju", kaže agronom Dejan Jovanović, koji pomaže Radovančevu u proizvodnji.

On smatra da će pod repom biti sve manje oranica, a to potvrđuje i podatak da je, dok je postojao IPK "Servo Mihalj" u srednjem Banatu, repa bila gajena na 20.000 hektara. Prerađivala se u šećeranama u Zrenjaninu i Novoj Crnji. Sada je ta površina spala na svega 2.000 hektara, a rod se predaje šećeranama u Žablju i Kovačici. Tona se ove godine plaća 31 evro, što je za četiri evra manje nego lane.