U Novom Bečeju održan 11. "Žetveni dan"

Početak žetve pšenice je svečani čin, smatraju u Zadružnom savezu Vojvodine. Zbog toga već 11 godina organizuju "Žetveni dan", skup na kojem iskustva i mišljenja razmenjuju poljoprivrednici, zemljoradničke zadruge, stručnjaci i predstavnici državnih institucija.

Gotovo uvek, centralna tema razgovora je otkupna cena pšenice. Tako je bilo i ovog puta.

Proizvođačima potrebna stimulacija

Ove proizvodne godine proizvodnja pšenice na jednom hektaru uz kompletnu agrotehniku, koštala je 101.000 dinara . Ako se govori o prinosu od 4,5 tone po hektaru, otkupna cena bi trebala da bude 22,60 dinara za kilogram, sa akumulacijom od 24 dinara. Da li će ona biti postignuta ili neće, u ZSV ne znaju. Ali znaju da je primarnom proizvođaču za narednu setvu pšenice potrebna stimulacija.

"Naš Upravni odbor je doneo odluku da državi uputimo zahtev da se svaki predat kilogram pšenice u registrovana skladišta subvencioniše sa 3 dinara. To bi trebao da bude stimulans za primarne proizvođače da se na jesen opredele da seju pšenicu. A drugi razlog je da pšenica uđe u legalne tokove, jer se ovom robom dosata prometuje u sivoj zoni. To znači da bi država konačno imala sigurne količine, odnosno znala bi sa kojim količinama raspolaže. Sa ovom našom odlukom sigurno bi bili zadovoljni i proizvođači i prerađivači, a u krajnjem slučaju i država, jer bi se kroz povraćaj PDV-a to brzo isplatilo", rekao je Radislav Jovanov, predsednik ZSV.

Otkupna cena u porastu

Krajem prošle sedmice resorni ministar Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević sastali su se sa poljoprivrednicima nezadovoljnim najavljenom otkupnom cenom pšenice. Tada je najavljeno da se rešenje može pronaći ukoliko Republička direkcija za robne rezerve otkupi 200.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda, što je 10 odsto ukupne proizvodnje, po ceni od 18 dinara za kilogram.

"Na osnovu raspoloživih podataka i procene stručnjaka, možemo očekivati dovoljne količine pšenice za domaće potrebe, i ako ovu proizvodnu godinu ne možemo porediti sa predhodnom. Očekuje se prosečan rod od 4,5 tone po hektaru. Očekujemo i povećanje cena, već i danas imamo najave otkupljivača da se cena polako povećava sa prošlonedeljnih 14-15 na više od 18 dinara za kilogram. Uvereni smo da će cena pšenice biti na zadovoljavajućem nivou, pre svega kako bi poljoprivrednici bili motivisani da i u narednoj godini gaje ovaj usev", kazao je Radojević, koji je i označio početak "Žetvenog dana".

Ovogodišnji rod nije zadovoljio očekivanja poljoprivrednka

Milorad Milankov, poljoprivrednik iz Novog Bečeja, koji pod pšenicom ima 100 katastarskih jutara, rekao je da su se on i njegove kolege po izgledu useva nadali mnogo boljem prinosu. Ali, pšenica nije zadovoljava njihova očekivanja.

"Trenutno je prinos od četiri do pet tona po hektaru. Ima dosta sitnih zrna, pa nam to stvara problem prilikom predavanja. Videćemo šta će biti na ostalim parcelama, ovo su prvi rezultati. Otkupna cena pšenice ispod 20 dinara za kilogram nije zadovoljavajuća. Na cene od 15-16 dinara nemam komentar. Čuli smo najavu da će Republičke robne rezerve otkupljivati žito po ceni od 18 dinara. Mera je dobra, ali, mislim da će biti otkupljene male količine. Mi u Novom Bečeju imamo javne skladištare i taj deo je dobro organizovan, ali u pitanju su količine", smatra Milankov.

Loš kvalitet, tel-kel otkup

Naseljeno mesto Novi Bečej ima 15.000 hektara oranica i pšenica se uobičajeno seje na 5.000 do 7.000 hektara. Jesenas su ove površine smanjene za 20 odsto, te je ima na nepunih 5.000 hektara.

"Kod nas je žetva na polovini i već sada se može očekivati da prinosi budu za 30 do 40 odsto manji u odnosu na prošlu godinu. Očekujem katastrofalnu godinu kada je o pšenici reč. Rod je nizak. Za sada na individualnim gazdinstvima nije zabeležen prinos veći od pet tona po hektaru, što je za pšenicu veoma malo. Postoji još jedan, po meni dugoročniji problem, a on je vezan za kvalitet pšenice. Odmah se pristupilo tel-kel otkupu, što znači da nema bonifikacije sa stanovišta trgovačkih parametara. Dugoročno, to stimuliše seljaka da seje seme sa tavana ili stočne forme ječma koje daju veći prinos, a loše tehnološke parametre", rekla je Dušanka Dujin, direktorka ZZ "Vranjevo" iz Novog Bečeja, koja je bila domaćin ovogodišnjeg "Žetvnog dana".

Žetva najranijih sorti

Vlaga određuje kada će početi žetva. Tako je bilo i sa ječmom, a tako je sada sa pšenicom. Ječam je požnjeven u srednjem Banatu sa 3.700 ha. Ova žitarica je donela neočekivano dobre prinose, od 4,5 do 8,5 tona po hektaru. U zrenjaninskoj PSS kojoj pripada i opština Novi Bečej, očekuju da do kraja žetve prinosi pšenice budu na novou onih koji su zabeleženi kod ječma.

"Na rod osim vremenskih prilika utiču i tipovi zemljišta, što je u našem regionu prilično izraženo, vreme setve, što je specifično za ovu proizvodnu godinu. Ne treba zanemariti izbor sorti i primenjenu agrotehniku. Početak žetve odnosio se na naranije sorte iz najranijih rokova setve i očekujemo veliko variranje prinosa, jer je najmanje ove žitarice posejano u optimalnom roku", smatra Zorica Rajačić, iz PSS Zrenjanin.

Foto: Jasna Bajšanski