Već sada pravite plan prihrane pšenice

Za visoke prinose pšenice koji se mogu postići današnjim visokorodnim sortama i dobrom agrotehnikom, potrebno je osigurati dovoljne količine osnovnih biljnih hraniva i to azota, fosfora, kalijuma, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne službe Šabac Svetlana Zlatarić.

Pšenica se, uglavnom đubri samo sa mineralnim (veštačkim) đubrivima. Pri određivanju količine hranljivih materija za đubrenje uzima se u obzir sledeće:

• količina hraniva, potrebnih da bi se ostvario prinos od 100 kg zrna i odgovarajuće količine vegetativne mase (slame);
• planirani prinos;
• plodnost zemljista;
• predusev i drugo.

Kako da znate kad da prihranite pšenicu i sa koliko azota?

Za proizvodnju 100 kg zrna i odgovarajuće kolićine slame pšenica usvoji: 2,0 - 3,4 kg azota, 1,2 - 1,85 kg fosfora i 1,5 - 2,8 kg kalijuma.

Pazite na predusev

Predstava o potencijalnoj plodnosti zemljišta dobija se na osnovu agrohemijske analize zemljišta. U našim agroekološkim uslovima količina i odnosi hraniva kolebaju se u širokim granicama.

Ako se pšenica seje nakon kukuruza ili neke druge kulture koja ostavlja veću biljnu masu za njenu razgradnju treba primeniti određenu količinu azota koja će ubrzati i pospešiti razgradnju organske materije u zemljištu. Za razgradnju 100 kg kukuruzovine treba 0,6 kg azota. Ako to primenimo na moguću količinu od sedam do 10 t/ha kukuruzovine onda za to treba primeniti od 42 do 60 kg/ha azota, ističe Zlatarićeva.

Tu kolicinu azota treba primeniti prilikom zaoravanja kukuruzovine i to kroz 100 do 150 kg/ha UREE. Ova kolicina azota se ne računa u obračun hraniva za pšenicu jer se iskoristi za razgradnju organske mase kukuruzovine, a ako se ne doda može se dogoditi da pšenica pokaže nedostatak azota, jer će azot koji je pre setve dodan za ishranu pšenice biti iskorišćen za razgradnju kukuruzovine.

Koju pšenicu prvo prihranjujemo i kako UREU primeniti folijarno?

Kako smo ranije pisali, UREA se može primeniti i folijarno, i tada je veoma bitno je voditi računa o koncentarciji rastvora. Za prihranu kukuruza rastvor treba da je koncentracije tri do pet odsto, odnosno tri do pet kilograma UREE na 100 litara vode ili šest do 10 kg u 200 l vode, dok pšenica i trave podnose veću koncentraciju ovog đubriva (max 20 - 25 odsto).

Osnovno đubrenje

Prilikom obavljanja osnovne obrade za pšenicu neophodno je obaviti i osnovno đubrenje mineralnim đubrivima. Dodavanjem njih na dubinu oranja, a to je oko 30 cm, osiguravaju se pšenici dostupna biljna hraniva na dubini na kojoj se razvija najveća masa korena. Fosfor i kalijum nisu lako pokretljivi u zemljištu, pa ako se dodaju pliće, kao što je to kod tanjiranja, na toj dubini uglavnom i ostaju.

U đubrenju pšenice treba primeniti: 140 do 200 kg/ha azota, 70 do 130 kg/ha fosfora i 80 do 140 kg/ha kalijuma. Ovim količinama osigurava se dobar prinos pšenice, a zemljište se ne osiromašuje već se osigurava njegova buduća plodnost, naglašava šabački stručnjak.

Celokupna količina fosfornih i kalijumovih i oko jedne polovine azotnih đubriva, upotrebi se pod osnovnu obradu. Ostatak azota sluzi za prihranjivanje.

Prihranjivanje u vegetaciji

Pšenica se prihranjuje prvi put krajem februara ili početkom marta. Drugi put pred vlatanje. Ako je u prihranjivanju potrebno uneti više od 100 kg čistog azota, tada se ta količina deli u dva dela: 70 odsto prvi put, a 30 odsto drugi put.

Ukoliko u toku vegetacije dođe do sušnog perioda, kada biljka ne može da iskoristi vlagu, koristiti metodu folijarne prihrane. Ona može da se izvede samostalno i to u više navrata ili u kombinaciji sa zaštitom od korova i insekata. Obično se koriste vodotopiva  đubriva do pet kilograma po hektaru sa 200 - 400 l/ha vode.

U nekim slučajevima pšenica se prihranjuje azotom i u klasanju, jer to utiče na kvalitet (povečanje količine proteina u zrnu), a u vrlo maloj meri i na prinos. Ono je opravdano samo ako postoje uslovi za delovanje azota u to vreme i ako se pšenica otkupljuje po kvalitetu, zaključuje savetodavac za ratarstvo.