Vreme za fungicidni tretman ječma: Više zaraženi usevi u Vojvodini

U usevima ječma se uočava vertikalno širenje simptoma bolesti ka zastavičaru - vreme je za drugi fungicidni tretman, upozorava Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.

Usevi ječma se na području Vojvodine nalaze u različitim fazama zastavičara. Na području Centralne i Južne Srbije usevi su u različitim fazama vlatanja (rasta stabljike).

Vremenski uslovi u proteklom periodu su bili povoljni za razvoj i širenje patogena u usevima ječma. Trenutno se u usevima može uočiti prisustvo simptoma sledećih oboljenja:

• mrežaste pegavosti ječma;
• rinhosporiozne pegavosti ječma;
• ramulariozne pegavosti ječma;
• pepelnice strnih žita kao i
• mrke ili lisne rđe ječma.

Od čega zavisi procenat zaraženosti?

Procenat zaraženih biljaka je različit jer je u direktnoj vezi sa rokom setve, bujnosti useva, plodoredom, primenjenim agrotehničkim merama kao i do sada sprovedenim merama zaštite. Najzaraženiji su usevi iz ranih rokova setve, sa gustim sklopom biljaka, uskog plodoreda i u regionima gde se žita tradicionalno gaje na velikim površinama. Generalno, u centralnim i južnim krajevima naše zemlje, usevi su sa znatno nižim nivoom zaraženih biljaka u odnosu na Vojvodinu. 

Na pojedinim parcelama (u Vojvodini) uočava se značajno vertikalno širenje simptoma navedenih oboljenja ka listu zastavičaru, što upućuje na potrebu sprovođenja drugog fungicidnog tretmana za zaštitu ječma. 

Zaštita od bolesti lista u fazama zastavičara je od izuzetne važnosti za očuvanje lisne mase i neometano odvijanje fizioloških procesa u biljci, što je preduslov za postizanje visokih prinosa. Kod ječmova koji su ušli u fazu zastavičara i gde se registruje širenje simptoma bolesti, preporučuje se sprovođenje tretmana nekim od registrovanih fungicida na bazi sledeće aktivne materije (uz primenu gornjih doza):

• mefentriflukonazol+kresoksim-metil (0,6-1 l/ha);
• tebukonazol+protiokonazol+spiroksamin (0,7-1 l/ha);
• benzovindiflupir+protiokonazol (0,5-1 l/ha);
• protiokonazol+prokvinazid (0,75-1 l/ha);
• protiokonazol+spiroksamin (0,75-1 l/ha);
• biksafen+protiokonazol (0,6-0,8 l/ha);
• biksafen+protiokonazol (0,75-1 l/ha);
• spiroksamin+protiokonazol+tebukonazol (1,25 l/ha);
• tebukonazol+biksafen (1-1,25 l/ha);
• biksafen+fluopiram+protiokonazol (0,9-1,2 l/ha).

U usevima se, osim simptoma bolesti, uočava i aktivnost štetočina: lisnih vaši i žitne pijavice. 

Kako smo ranije pisali, činjenica je da je zbog klimatskih promena došlo do pojave mnogih patogena koji dugo nisu bili zastupljeni kod nas. Redovnom i blagovremenom primenom fungicida, kao i izborom otpornih sorti možemo umanjiti mogućnost patogenu da ostvari zarazu.