Agroklub u Riminiju: Svet daleko ispred nas - ventilatori za zlatice, voće za bogataše!

U industriji hrane u Itaiji, voćarstvo i povrtarstvo ključni su sektori jer je vrednost proizvodnje 16 milijardi evra i 50 milijardi evra u celokupnom lancu prodaje. U prošloj godini italijanski izvoz voća i povrća iznosio je 11,6 milijardi evra, a 300.000 farmera na 1,3 miliona hektara godišnje proizvede više od 24 miliona tona voća i povrća.

Ako su vas ove brojke zbunile, pročitajte ih još jednom i pokušajte zamisliti tu "gomilu". Nije čudno što su, u ovoj godini, Italijani fokus bacili na arapski i afrički svet.

U Južnoj Africi napreduje pakovanje voća

Veliki broj zemalja izlagao je svoje proizvode za više od 50.000 posetilaca, tokom tri sajamska dana u Riminiju na "Macfrut 2024". Među njima su bili i izlagači iz Južnoafričke Republike, kao što je "Kevinot Farming" sa semenima povrća. Nonope Tenza kaže da su na ovom sajmu treću godinu zaredom i da su uspostavili mnogo kontakata u vezi sa povrtarskom proizvodnjom i iz stočarskog dela, jer se bave i uzgojem stoke, kao i preradom mesa.

S druge strane južnoafričkog štanda bilo je nekoliko firmi koje se bave proizvodnjom narandži i njihovim pakovanjem u kartonske kutije. Svoje proizvode izvoze u Evropu i Dubai, a cena jedne gajbe, minimalno je 1,5 evro. Sa voćem unutra cena je viša, ali kako su rekli iz ovih kompanija, njihovo voće namenjeno je za one sa dubljim džepom.

A kod nas se, uglavnom, koriste dvoredne i troredne gajbe, što je dokaz koliko smo zaostali u odnosu na svet.

Lubenice sa malo semenki

Uveliko se koristi i vosak koji se stavlja na vrhove peteljki jabuka i krušaka kako bi se produžilo vreme skladištenja i stajanja voća na policama. Na sajmu se nisu mogle videti uobičajene šarene lubenice već samo jednobojne sa malo ili nimalo semenki.

Zahtevi kupaca idu ka tome da se, u narednim godinama, očekuje potpuna proizvodnja lubenica bez semenki.

Nije samo pakovanje voća i povrća jedina oblast u kojoj kaskamo za ostatkom sveta. Dosta pažnje ove godine posvećeno je organskoj poljoprivredi, pa se na sajmu moglo videti i da će italijanska regija Kalabrija, do 2030. godine, biti prva regija bez upotrebe glifosata, a već sad od ukupnih obradivih površina, 36 odsto je pod organskom proizvodnjom.

Sve više se koriste biorazgradive folije

Mnoge firme i u ostalim delovima Italije obraćaju pažnju na obradu i korišćenje zemljišta bez herbicida, pa se mogao videti traktor koji pravi bankove, na koje polaže foliju i sadi povrće. Folija je biorazgradiva, od kazeina iz mleka i kukuruzne silaže, a košta 400 evra po hektaru, što je izuzetno povoljna cena.

Takođe se smišljaju novi načini borbe protiv krompirove zlatice. Na prednji kraj traktora postavljaju se ventilatori koji skupljaju imaga zlatice (prva fotografija u galeriji ispod) tako da se borba svodi samo na zaštitu od plamenjače i ostalih bolesti što, u velikoj meri, smanjuje troškove proizvodnje.

Kada je reč o ishrani i zaštiti voća i povrća, mnogo proizvođača izložilo je sredstva na bazi algi koja će, u narednim godinama, sigurno biti oslonac u borbi protiv bolesti i štetočina jer je, poslednjih godina, više od 300 aktivnih materija zabranjeno za upotrebu.

_{Naslovna fotografija: Bojan Kecman}