Gde je selo sa stotinak ljudi i 5.000 ovaca?

Stotinak ljudi, od čega desetak stočara sa čak 5.000 ovaca, stanovnici su najvišeg naseljenog mesta u Bosni i Hercegovini, autentičnog i sačuvanog bosanskog sela, Lukomira. U ovom nacionalnom spomeniku i kulturnom krajoliku na skoro 1.500 metara nadmorske visine sudaraju se starinski i moderni načini života, ali daleko od civilizacijskih dostignuća.

Lokalci će reći: "Ovo smo mi, ovo je naše, ovo je Bosna!" A, turisti? Njih je mnogo više, ali najmanje domaćih. Dolaze sa svih strana sveta i dive se lepotama.

Hodža za sevap

Vlasnik stada od oko 300 ovaca je i Halil Čomor. Za sebe kaže da je stočar, po profesiji, jer od toga živi. Ali, on je i lokalni hodža u ovom selu, ali kako on to pojašnjava - radi sevapa. U Lukomiru, kao i njegove komšije boravi od 1. maja do kraja oktobra. A, pre nego sneg prekrije breg, svi silaze u niže krajeve.

"Ovo je mesto koje je Bog dao tako da je baš idealno za stočarstvo, za sitnu, pa i za krupnu stoku, ovih nekih šest meseci koji mi budemo ovde", ocenjuje hodža koji sa suprugom brine o svojim ovcama.

Ovaj vid stočarstva, prema njegovom mišljenju i nije posao za nove generacije, ozbiljan je i težak, a mladi žive instant kulturu.

"Ne može seljak biti instant, seljak mora biti seljak ili jeste ili nije. Težak je to život, zaista, ali i lep život. Ja se ne bih menjao, ipak su ovo moji izbori", jasan je Halil. 

Osim za stočarstvo Lukomir je idealan i za ruralni turizam, a kojeg nema bez domaćih proizvođača, kako mesa, mleka i sira, tako i povrća. Jer, kako to ovaj hodža objašnjava - čemu sve ako nećeš iz "bašče" ubrati pa napraviti čorbu i poslužiti turiste.

Domaća hrana

A, šta posetioci traže, najbolje znaju ugostitelji u "Letnjoj bašti". Za 11 godina, koliko postoje, od nekoliko stolova ispred kuće, dostigli su 100 sedećih mesta u sad već reprezentativnom objektu i 32 kreveta za spavanje. Minina pita je odveć nadaleko poznata, a i jagnjetina je vrhunska. Ali, ponuda je daleko veća.

"Od standardnih, najpopularnijih pita ispod sača, pa teletine, janjetine, uštipci, čorbe razne, standardna bosanska stara kuhinja što se odveka na Lukomiru i koristila", priča nam Nersid Malseša, vlasnik ovog ugostiteljskog objekta.

Pre i za vreme rata, ovo selo je brojalo 500 stanovnika, a radila je i osnovna škola. Poslednjih 12 godina ovde niko ne ostaje preko zime.

"Zadnji put kad su ostali, osmoro ljudi, većinom je to bila stara populacija, to je bilo kad je bio veliki sneg u Sarajevu, kada ništa nije radilo i tad su im helikopterima dovlačili lekove i hranu i spuštali i od tada niko više ne ostaje", kaže ovaj ugostitelj.

Ali, se zato u nižim predelima, tokom zimskog perioda, pripremaju za prve prolećne dane kada ponovo izlaze na Lukomir. Tome svedoči i Saima Čomor koja svojim izlogom ručnih radova privlači znatiželjne oči turista. Pape, čarape, džemperi, trake, staze...sve je od domaće vune.

"Što se tiče ovih ručnih radova, ja to nemam vremena leti da radim jer radim u bašti, u kući, imam goste uvek - dve sobe izdajemo, tako da želim njima da udovoljim. Ali zato pripremim vunu leti i zimu provedem pletući. Tako kad dođem ovde imam gotovo", pojašnjava Saima za Agroklub. 

A proizvode, kako objašnjava, kupuje onaj kome su potrebne. Cene debelih vunenih čarapa su između pet i 10 maraka. Raspoložena, nasmejana i vitalna domaćica, kaže da je za njen izgled zaslužna upravo priroda koja je okružuje.

"Aktivna sam zato što sam na Lukomiru, a da sam u Hadžićima ne bih bila. A, sad iskreno ću da kažem, pa sad da li vi to meni verujete ne znam, meni su 63 godine, to su godine sa Lukomira."

Ima svega osim Bosanaca

I zaista, teško ćete ovdje naići na mrguda, izuzev možda u dva filma koji su ovde snimani - "Ljeto iznad krajolika" i "Gluhi barut", ali o tome se najmanje govori. Da li je do klime ili neke magije, ko će znati?!

No, hiljade turista ovde hrle svake godine. Poznati fotograf Dženad Džino, već drugo godinu je u ulozi vodiča za Poljake. U njegovoj grupi planinara su inženjeri, doktori, ljubitelji prirode....

"Ovaj vid turizma, ja mislim da je to naša budućnost, budućnost BiH sigurno. Sve je više i više turista, evo vidite danas ovde Česi, Poljaci, Italijani, baš ih dosta ima. Bosanaca ja još nisam sreo, osim domaćina ovde, evo i vas", priča nam Džino kojeg zatičemo sa grupom koja je iz Umoljana pešačila tri sata do ovog najzabačenijeg naseljenog mesta u državi. 

Iz kuhinje pravo do vodeničnog kamena iz 1821. godine

Zamerka se može naći samo do ovog sela, a to je put, koji je loš s koje god strane dolazili - iz Konjica ili Sarajeva. Bez terenca skoro pa je nemoguće proći. 

Koje još zanimljivosti krije Lukomir pogledajte u sledećem videu: