Afrička svinjska kuga u nekim zemljama uzrokovala značajan pad cene mesa

Od izbijanja afričke svinjske kuge (ASK) u Nemačkoj pa do sada cene svinjetine kretale su se u većini zemalja Evropske unije koliko toliko stabilno.

Danska mesna kompanija "Danish Crown" izvestila je kako je tržište narezanog i otkoštanog mesa uravnoteženo, dok su cene celih komada (polutki) pod velikim pritiskom zbog sve veće ponude. Ipak, zahvaljujući dobrom poslovanju sa Azijom, u toj je zemlji otkupna cena svinja za klanje stabilna i iznosi 1,38 evra po kilogramu.

Snažan pad u nekim zemljama

Prema Udruženju poljoprivrednih proizvođača (VLV) u Austriji, ponuda i potražnja svinjetine bila je na visokom nivou što je rezultiralo nepromenjenom cenom svinja za klanje od 1,50 evra/kg. Problem je postojao u dve klanice u Gornjoj Austriji gde je zbog manjka radnika kasnila isporuka robe. 

Nema ASK-a među domaćim svinjama u Pirotu

Što se tiče Španije, izvoz svinjetine na Daleki istok nije stao, a višak mesa iz Nemačke nije snizio cenu koja se sada kreće 1,29 evra/kg. U Italiji se rast nastavio i krajem septembra, a proizvođači su zaradili dva odsto više, piše fleischwirtschaft.

Porastao brazilski izvoz: ASK utiče i na cenu svinjetine?

S druge strane, neke zemlje suočile su se s velikim gubicima. U Francuskoj je prodaja živih svinja od izbijanja kuge otežana, a cena je pala za 0,7 evra, pa iznosi 1,37 evra/kg.

Takođe, na tržištu je ostalo neprodatih 1.600 grla. Proizvođači u Belgiji, Sloveniji, Poljskoj i Bugarskoj pretrpeli su gubitke, svaki za oko četiri odsto. 

Bolest još nije prisutna kod domaćih krda

Podsetimo, prvih dana septembra nemački ministar poljoprivrede objavio je da je u zemlji pronađeno krdo divljih svinja zaraženih ASK-om.

Kako prepoznati i sprečiti da se afrička kuga svinja ne pojavi u vašim oborima?

U razdoblju od dva meseca, a prema izveštaju od 31. oktobra, utvrđeno je 117 zaraženih jedinki divljih svinja. Najnovije otkrivene nisu pokazivale simptome bolesti, koju je otkrio rutinski pregled nakon lova.

Iako je ekonomska šteta već jasno vidljiva, rizik za zdravlje domaćih svinja još uvek nije izuzetno veliki jer na farmama do sada nije pronađena zaražena životinja. Do sada su higijenska pravila bila vrlo stroga, što uključuje stalnu dezinfekciju pa i dvonedeljnu karantinsku obavezu po dolasku novih tovljenika i ograničenje kretanja između svinjarskih farmi.