Anemija kod prasadi - rešenje veća konzumacija predstartera?

"Želim vam da dobro hranite svoje životinje i da ih ne lečite", kaže nam Dejan Perić, asistent na Veterinarskom fakultetu u Beogradu navodeći da su problemi u svinjarstvu počeli kada su se svinje počele premeštati u objekte i prešlo se iz slobodnog uzgoja u "farmski". 

Danas imamo mnogo inputa u proizvodnji i vakcina.

"Farmsku patologiju držimo pod kontrolom isključivo vakcinama", napominje on. Iako, dodaje, vrlo često neki farmeri kažu: "Sve je dobro pa više neću vakcinisati svinje, a i uštedeću".

Onda, pojašnjava ovaj stručnjak, nakon godinu dana kada opadne broj antitela i imunitet životinjama shvate da su pogrešili.

"Shvate da su osuđeni na takav način funkcionisanja gde imamo puno inputa u proizvodnju, a računica postaje sve teža", navodi.

Treba li prasadi rezati zube?

Zbog smeštanja životinja u objekte danas se pored infektoloških javljaju i produktivne bolesti. 

Sudbina praseta predodređena je time koliko ono ima grama pri rođenju, a time se postavlja i granica zaprimanja. Što se tiče skraćivanja repova, ističe da je preporuka da to bude termičkim tretmanom zbog sprečavanja infekcija.

"Ustaljena praksa je i aplikacija gvožđe-dekstrana i razlog zašto svinjarstvo otkako se premestilo u farmski - zatvoreni uzgoj trpi u odnosu na pre", napomenuo je. Dakle, životinje su nekada iz zemlje dobijale bogat izvor minerala, mikroorganizama i upravo je to bio način sticanja imuniteta.

Takođe, ovaj veterinar stava je da obrada odnosno rezanje zuba kod prasadi nije potrebno.

"Ako koje ima dovoljno mleka ono ne grize, a krmače sa novijom genetikom imaju ga dovoljno", istakao je rekavši da se time i štedi vreme.

"Dosta farmi ima probleme sa parazitima, a oni se primeti po opuštenom trbuhu i nervoznom repu i slično", dodaje Perić navodeći da prisutnost parazita nesumnjivo utiče na usvojivost hranljivih materija.

Pravilnom hranidbom protiv anemije

Anemija je čest slučaj na farmama.

"Postoji tačna računica sa koliko miligrama gvožđa se prase rodi, kolika mu je dnevna potreba, koliko može uneti i otprilike znamo koliko u svakom trenutku ono ima miligrama u serumu", pojašnjava. 

Kako ne bi razvili anemiju prasadi treba sedam miligrama gvožđa dnevno. Dakle, za svaki kilogram povećanja telesne mase mora zadržati 21 - 67 mg gvožđa u organizmu.

"Biljna krmiva sadrže relativno niže količine gvožđa u poređenju sa krmivima životinjskog porekla, a pored toga, gvožđe se bolje koristi iz krmiva životinjskog nego biljnog porekla", ističe.

Prase se rađa sa 50 mg gvožđa, a njemu za dnevnu potrebu kako je već spomenuto treba oko sedam. Ono koje ga ne dobije može živeti oko nedelju dana sa obzirom na to da je količina ovog elementa u mleku jako mala. Dakle, time završava njegov život.

Kako kaže Perić, upravo zbog toga se koristi injekcija gvožđe-dekstrana i po nekim aspektima dobrobiti koji slede vrlo verovatno će i onda biti preporuka da se daje u nekom drugom obliku, ili, biti zabranjena ili drugačijeg sastava.

Kako postići 32 praseta po krmači godišnje?

"Poruka je da cela industrija treba insistirati na povećanju konzumacije predstartera u mladim danima kako bi se osigurao neophodan izvor gvožđa", zaključuje Perić koji je, osim što je veterinar, od malih nogu posvećen radu na porodičnoj farmi kapaciteta 200 krmača.

Napominje i da imamo slučaj da su pre 10-k godina ljudi upisivali veterinu sa željom da se bave farmskom proizvodnjom.

"Međutim, poslednjih par godina se dešavalo da 90 odsto ljudi koji diplomiraju završavaju u industriji male kliničke prakse", izneo je i poražavajuće činjenice u veterinarstvu.