Cena mleka je realna, uglavnom se kreće oko 50 evrocenti, znači od 48 do 55 dinara bez premije. Da je cena 70 ili 80 dinara, kako su jedno vreme tražili proizvođači, onda bi mleko bilo 230 dinara u prodavnicama, a to realno ljudi ne mogu da plate, kaže Dragan Stanojević iz Radošina kod Svilajnca.
Dragan Stanojević iz Radošina kod Svilajnca je jedan od većih uzgajivača goveda i proizvođača mleka u svilajnačkoj opštini. Ima oko 60 krava simentalske rase koje u proseku daju oko 20 litara. Pre 18 godina počeo je da se bavi i otkupom mleka. Jedan je od retkih poljoprivrednika koji se ne žali na nisku otkupnu cenu.
"Cena mleka je realna, uglavnom se kreće oko 50 evrocenti, znači od 48 do 55 dinara bez premije. Da je cena 70 ili 80 dinara, kako su jedno vreme tražili proizvođači, onda bi mleko bilo 230 dinara u prodavnicama, a to realno ljudi ne mogu da plate. Upravo zbog toga uvozilo se i sada mlekare još uvek imaju zalihe tako da ne otkupljuju. Ja radim dugo, već 15 godina, sa nekoliko mlekara i nemam tih problema", kaže Stanojević.
Navodi da je sada kod nas cena u proseku slična sa cenom evropskog.
"Ne smemo da dozvolimo da naše mleko bude skuplje od evropskog. Zato bi država trebalo da reguliše podsticaje da mi budemo na istom nivou kao u okruženju. Polovinom avgusta pokazaće se kakva će biti potražnja mleka. Ako bude bila potražnja nadam se da neće skočiti cena jer će to izazvati uvoz."
Hranu za goveda sam proizvodi i koncentrat sam pravi. Obrađuje oko 40 hektara zemlje i uglavnom sve koristi za ishranu stoke. Jedino tako, uz zaokruženu proizvodnju, mlekarstvo se isplati. Pravilo je, kaže on, da jedan hektar zemlje hrani dve krave.
"Zadovoljan sam cenom od 50 evro centi i zbog toga će mnogi da me napadaju. Ali svi ne pričaju pravu istinu. Kukuruz za ishranu krave ne može da se računa po ceni od 30 dinara, ja računam proizvođačku cenu jer sam ga ja proizveo, a ne kupio. Uračunao sam i moj rad i amortizaciju. Proizvođačka cena je prošle godine bila oko 13 dinara", kaže Stanojević.
Dnevno otkupljuje 2.000 litara i to u selima Bresje, Radošin i Vojska.
"Ranije sam u Bresju za mleko išao u više 20 kuća, a sada samo u pet, u Radošinu pre 20 godina 60 kuća je davalo mleko, a sada 20-ak kuća. I to su uglavnom ljudi od 60 i 70 godina. Jedva da ima pet kuća u kojima se mladi bave poljoprivredom."
Stanojevići imaju sve mašine potrebne i za mlekarstvo, i za ratarstvo i za proizvodnju hrane za krave. Imaju i poljoprivrednu apoteku. Svi u porodici imaju svoja zaduženja. Draganu u poslu pomaže supruga Dragica, kao i sinovi Srećko (37) koji je oženjen i ima dvoje dece i Vukašin (36). Obojica su završila zaštitu bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Njihova želja je bila da ostanu na selu, da nastave porodičan posao pa su zato i upisali taj fakultet.
"Dosta nam znači što su oni školovani pa mogu to znanje da primene u praksi. Posebno jer u poljoprivredi i zaštiti bilja uvek ima nekih novina. Ja radim uglavnom na njivi, deca su u apoteci i rade otkup mleka, a imamo i dva zaposlena radnika. Poljoprivreda više nije teška kao nekada jer je sve mehanizovano", kaže ovaj proizvođač.
Dragan Stanojević se od 1995.godine bavi stočarstvom.
"Moj otac je radio u Austriji, pa sam otišao i ja. Međutim izdržao sam godinu dana i vratio se u selo. Tada sam rešio da se bavim stočarstvom. Prodao sam dedine domaće krave i kupio dve simentalke, sa papirima. Od tada pa do pre mesec dana žensko tele nije izašlo iz mog dvorišta. Stalno sam obnavljao grla", kaže ovaj poljoprivrednik.
Stanojević ističe da u poljoprivredi ima mnogo posla ali da može da se zaradi ukoliko se radi na veliko i ukoliko se zatvori ceo krug, u njegovom slučaju od proizvodnje hrane za krave do prodaje mleka.
Tagovi
Autorka
