• Tekut
  • 30.08.2018. 14:15

Crvena kokošija grinja nanosi štete živinarstvu

Crvena kokošija grinja ili tekut nanosi štetu u proizvodnji jaja i mesa, a borba za njeno uništenje u objektima je veoma dugotrajna i teška.

Foto: Pixabay / klimkin
  • 2.116
  • 92
  • 0

Crvena kokošija grinja ili tekut veliki je problem u živinarstvu, posebno kada je reč o kokoškama nosiljama. Nanosi štetu u proizvodnji jaja i mesa, a borba za njeno uništenje u objektima je veoma dugotrajna i teška. Nalazi se u zapatima živine koja se gaji u ekstenzivnim uslovima, ali su sve češće i u intenzivnim sistemima i u kavezima.

Parazit noću sisa krv

Naziv crvena grinja potiče od boje koju parazit dobije kada se nasisa krvi. On je aktivan noću - mrak koristi da se pripoji uz životinju i da sisa krv. U toku dana krije se na različitim mestima u objektu, kao što su razne rupe, pukotine i međuprostori. Dakle, migrira sa životinja na opremu, ap se ne može mnogo postići tretmanom same životinje. Osim toga, crvena kokošija grinja može veoma dug period da izdrži bez hrane i bez domaćina, pa preživljava u objektu čak i kada se jato iseli i napravi pauza.

"Ako se objekat ne istretira pravilno, postoje uslovi da se odmah inficira i naredno jato. Ono što kod kokoši nosilja pogoršava problem je to što one veoma dugo ostaju u objektu, jer ciklus traje godinu dana, što omogućuje grinjama da se razmnože u velikom broju. Prenamnoženosti doprinosi i relativno kratak ciklus razvoja grinje, kojoj je potrebno od sedam do 14 dana da se razvije iz jaja u odraslu formu. U uslovima povećane temperature (25°C-30°C) i vlažnosti vazduha (60%-70%), taj proces može biti i kraći", upozorava Duška Petrović iz PSSS Prokuplje.

Kako suzbiti crvenu kokošiju grinju?

Tretmani koji se primenjuju za suzbijanje tekuti mogu se podeliti na konvencionalne i alternativne.

Konvencionalni tretmani obuhvataju preparate na bazi organo fosfata, karbomata i piretroida, ali njihovo dejstvo nije uvek delotvorno, jer su paraziti razvili određeni stepen otpornosti na preparate, pa nisu tako efikasni. "Loše doziranje i pogrešna aplikacija preparata samo doprinosi stvaranju rezistencije. Doze ne smeju biti previsoke, jer predstavljaju rizik za zdravlje živine, a može doći i do pojave rezidua u jajima i mesu", napominje Petrovićeva.

Preporuke:

  • ne koristiti konstantno isti preparat;
  • za pojedine proizvode obaviti test rezistencije;
  • preparate upotrebljavati prema uputstvu proizvođača;
  • pažljivo tretirati objekte, uključujući sva mesta gde grinje mogu da se zavuku;
  • kad god je moguće aplicirati preparat u toku noći, kada grinje izlaze iz svojih skloništa.

Alternativni tretmani u vezi su sa esencijalnim uljima dobijena iz timijana, belog luka i čaja. Oni imaju toksično dejstvo na kokošije grinje. Negativna nuspojava može biti pad nosivosti i pojava stranog mirisa u jajima. Biloški pesticidi, kao što je Spinosad, takođe imaju dobru reputaciju u upotrebi u živinarstvu.

"Upotreba grinja predatora je novi metod. Kao prirodni neprijatelji crvenih grinja, ovi predatori su sposobni da se bore i da unište crvene grinje, ali ovaj metod zahteva izvesno iskustvo, znanje i veštinu", kaže Duška Petrović.

Dodaje da s ekoriste i toplotni tretmani. Oni podrazumevaju zagrevanje objekata na 60°C u trajanju od dva sata ili na 45°C na duži period, naravno posle iseljenja jata. Trebalo bi voditi računa da previsoka temperatura ne ošteti neke plastične delove opreme. Tretman niskim temperaturama uz pomoć tečnog azota ili suvog leda još je u eksperimentalnoj fazi, jer je suviše skup i nije pogodan za komercijalnu primenu.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Crvena kokošija grinja Tekut Duška Petrović PSSS Prokuplje Konvencionalni tretmani Biloški pesticidi Spinosad Esencijalna ulja


Autorka

Aleksandra Kekić

Više [+]

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.