DNK analizom krava do boljih rezultata u govedarstvu

Dosadašnji rad na selekciji u našoj zemlji nije ostavio željene rezultate i zato se javila potreba za promenom. 

Selekcija - oplemenjivanje u govedarstvu, dugotrajan je i ozbiljan posao koji zahteva pre svega vreme, a na kraju rezultati mogu biti van očekivanja. Da bi se dobio kvalitatan priplodni bik, koga ćete koristi za veštačko osemenjavanje potrebno je vreme od šest godina, a može se desiti da na kraju sav taj posao ne da dobre rezultate. Genomska selekcija prvi put u Srbiji urađena je 16. marta 2018. i s obzirom na to da ova tehnologija do sada nije bila prihvaćena u našoj zemlji, savetodavci iz Poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi imali su priliku početkom meseca da se bolje upoznaju sa ovim načinom selekcije i uzimanjem uzoraka, a stečeno znanje dalje da prenose na zainteresovane stočare. 

Prednosti genomske selekcije

Kako nam je objasnila Gordana Vujaklija, savetodavac iz Lozničke stručne savetodavne službe, genomska selekcija učiniće da se stabilizuje stanje u govedarstvu jer selekcija putem DNK analize obezbeđuje podizanje produktivnosti i konkurentnosti u mlečnom govedarstvu. Genomska selekcija je najnaprednija tehnologija, kojom se sa visokom tačnošću mogu odrediti roditeljski parovi sa stopostotnom tačnošću. Omogućava bolju kontrolu porekla, a njena najveća prednost je što poboljšava svojstva kao što su dugovečnost, lakoća teljenja i plodnost. 

Uzgoj goveda u otvorenom sistemu

"Selekcijom putem DNK analize, za period od najviše 60 dana mogu se dobiti najbitniji podaci o samom grlu, odmah znate šta da očekujete i kakav potencijal ima dato grlo," objašnjava Gordana. Ovakav vid selekcije, najviše će odgovarati proizvođačima koji imaju 20 i više muznih krava jer recimo kada budu imali deset zalučenih teladi i treba da odaberu pet najboljih ženskih junadi. "Podatak o njihovom potencijalu mlečnosti, ima smisla jer sa velikom tačnošću znate kakva će biti proizvodnja mesa, mleka kao i plodnost odabranog grla", dodaje Vujaklija.

Povećati mlečnost grla

Prema njenim rečima, u svetu je ova metoda odavno prihvaćena, a kod nas se tek sada preuzimaju konkretni koraci. Inicijator projekta je Boris Berisavljević, eminentni stručnjak iz oblasti genetike i selekcije, a projekat je prihvaćen od strane Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ali sa akcentom na selekciju u korist poboljšanja mlečnosti goveda. Proizvodnja mleka po grlu u Srbiji nije na zavidnom nivou i na tom polju ima prostora za rad i napredovanje a ukoliko se želimo uključiti u trku i na evropskom tržištu moramo proizvoditi veće količine ali i kvalitetnije mleko. S obzirom da se kod nas u mlečnom govedarstvu korisiste i druge rase a ne samo mlečne i da se po grlu na godišnjem nivou ostvari u proseku 6.000 litra mleka, jasno je da se problem mora rešavati.

Cilj je da muzne krave daju bar 10.000 litara mleka a podatak da je u Kanadi prosečna mlečnost oko 20.000 litara i više, pokazuje kakav je posao pred nama i kakva nam je konkurencija i zato zajednički zadatak savetodavaca je da svojim znanjem pomognu stočarima da ostvare što bolje rezultate.

Jednostavno uzimanje uzoraka 

"Praktični deo obuke obavljen je na jednoj od najuspešnijih farmi krava kod nas, gde se upravo i postiže željena mlečnost od 10.000 litara po grlu. U pitanju je farma u Petrovčiću koja je i ogledna farma Instituta za primenu nauke gde su nam objasnili na koji način se uzorci uzimaju kao i kako se sprovodi njihova priprema i identifikacija za DNK analizu na kojima će biti urađena genomska kontrola", ističe Gordana. Uzorci su ustvari nekoliko dlaka koje se uzimaju sa korena repa i šalju na analizu u Kanadu a cena analize po uzorku koštaće otprilike 45 dolara. Za sada ne postoji mogućnost testiranja uzoraka u našoj zemlji ali možda u nekom budućem vremenu i tako nešto bude dostupno.

Za sada zadatak savetodavaca je da farmerima predoče značaj genomske selekcije jer praktično iz 20-40 dlaka uzetih iz repa teleta mogu se dobiti podaci o potencijalu grla. Na osnovu nje proizvođači mogu odlučiti da li grlo žele da zadrže ili ne i tako ostvare značajnu uštedu na troškovima gajenja podmlatka.