Prema najnovijim otkrićima naučnika, mešanci vukova i pasa otkriveni su u različitim udelima u populacijama vukova mnogih zemalja, od Portugala preko Rumunije, Norveške do Grčke.
Mnoge evropske zemlje se ne pridržavaju međunarodnih pravnih sporazuma u vezi sa zaštitom prirode, a kada je reč o ublažavanju ukrštanja vukova i pasa u prirodi, ti su sporazumi nedostajući. Ova je pojava zabeležena na celom kontinentu, otkriva novo istraživanje objavljeno u međunarodnom časopisu Biological Conservation. U njegovom stvaranju učestvovalo je 37 stručnjaka, uključujući i dva naučnika i susedne Hrvatske, člana Istraživačke grupe za divlje zveri, Đuru Hubera i Josipa Kusaka.
Biološki gledano, vukovi i psi su ista vrsta i pod narušenim ekološkim uslovima mogu da se ukrštaju i stvaraju održiva potomstva mešanaca.
"Sa visokim i ponavljajućim stopama takva hibridizacija može da ugrozi genetski identitet populacije vukova, što može uticati na njihovo ponašanje, ekologiju i vrednost očuvanja", kaže profesor Paolo Ćući sa Univerziteta Sapienca u Rimu koji je vodio ovu studiju.
Slovenačkim stočarima prekipelo - zbog medveda i vukova traže ostavku ministra
Zahvaljujući upornim naporima očuvanja, poput pravne zaštite i upravljanja staništima, ali nikad namernog ponovnog uvođenja vukova, oni se postepeno šire celom Evropom poslednjih decenija.
"No, presudno je da takvo širenje sve više dovodi vukove u poljoprivredne predele u kojima je veća verovatnoća da će naići na pse, a verovatnoća za hibridizaciju su tada veće. Istovremeno, ubijanja vukova mogu da poremete društvenu strukturu njihovih čopora, povećavajući time verovatnost za susrete između vukova i pasa", pojašnjava Ćući.
Sprovedena studija uključivala je socijalno istraživanje koje je vodila dr Valerija Salvatori sa Instituta za primenjenu ekologiju u Rimu, a uključila je sve članove Inicijative za velike mesoždere Evrope (Large Carnivore Initiative for Europe), Specijalističke grupe za opstanak vrsta (SSC) kao i Međunarodnog saveza za očuvanje prirode (IUCN).
"Cilj nam je bio da istražimo pojavu mešanaca vukova i pasa u Evropi na kontinentalnom nivou i procenimo usklađenost nacionalnih propisa s dva najvažnija dela evropskog zakonodavstva za zaštitu prirode: Bernskom konvencijom i Direktivom o staništima EU, koje zahtevaju ublažavanje takve hibridizacije", kaže Salvatori te dodaje da prema njihovim otkrićima, mešanci vukova i pasa otkriveni su u mnogim zemljama od Portugala preko Rumunije, Norveške do Grčke i to u različitim udelima u populacijama vukova.
Istraživanje je pokazalo da većina evropskih zemalja koje imaju stabilnu populaciju ovih divljih zveri nemaju nacionalnu politiku za efikasno i pravovremeno rešavanje problema mešanaca i uglavnom ne sprovode mere za njihovo ublažavanje, jer za sada ne postoje međunarodni sporazumi i standardi o tome kako odrediti i efikasno upravljati ovom pojavom na društveno prihvatljiv način. U međuvremenu, mešanci su uočeni u svim evropskim populacijama vukova, a stručnjaci se boje da bi to moglo biti u porastu.
Većina se zemalja trenutno oslanja na genetske testove za otkrivanje mešanaca. Oni su robusniji i pouzdaniji u odnosu na procenjivanje osnove fizičkog izgleda, a koje je podložno subjektivnosti. Međutim, postupci i alati koji se koriste za genetske analize uveliko se razlikuju među laboratorijima u EU, ometajući standardizovani pristup i potpunu uporedivost rezultata. To zauzvrat podriva pravovremenu analizu fenomena, tačnu procenu ukupnog stepena ukrštanja vukova u Evropi i sprovođenje efikasnih mera ublažavanja.
"Drugi problem je da se mešanci mogu unazad mešati sa vukovima, čime postaju manje slični psima, odnosno izgledati sve više kao vukovi. To ostavlja proizvoljnu odluku u kom trenutku treba da prestanemo smatrati jedinku mešanca mešancem, pa je tako tretirati kao vuka. Danas nam nedostaje naučni dogovor o takvoj definiciji mešanaca, a koja je hitno potrebna kako bi se osiguralo da sve zemlje jednako rade na istom cilju upravljanja “, ističe Ćući.
"Neophodno je da zakonodavci i administratori ne upadaju u zamku da mešance vukova smatraju lovnim ili nezaštićenim životinjama. To bi stvorilo pravnu rupu i povećalo verovatnost da protivnici vukova namerno ubiju čistog vuka, tvrdeći da je to mešanac”, dodaje dr Salvatori.
Ova je studija nastala zajedničkim naporima 37 stručnjaka iz 34 različite evropske akademske, istraživačke ili upravljačke institucije, unapređuje tehničke kriterijume za takvu definiciju, nadajući se da će to "podsticati sprovođenje sistemskog praćenja za ocenu efikasnosti programa ublažavanja radi delovanja na pojave ukrštanja vukova i pasa širom Evrope", zaključuje Ćući.
Tagovi
Autorka
