Kada je pravo vreme za siliranje i kako sprečiti kvarenje silaže?

U današnje vreme uspešna stočarska proizvodnja se teško može zamisliti bez spremanja silaže. Silaža je sočna krma koja se najčešće koristi tokom zimskih meseci, a sam proces siliranja podrazumeva ukišeljavanje zelene, sveže krme putem fermentacije uz mogućnost dodavanja određenih hemijskih sredstava za njeno pospešivanje. Važno je naglasiti da je degradacija hranljivih materija u ovom slučaju manja u odnosu na seno.

Savetodavac za stočarstvo, Neđeljko Pipović iz PSSS Knjaževac, kaže da su troškovi spremanja silaže, prema nekim istraživanjima, takođe niži, i to za trećinu.

"Kada je reč o ishrani stoke, pravilno spremljena silaža može u potpunosti zameniti zelenu krmu, a značajna je zbog toga što može dugo čuvati svoju hranljivu vrednost", napominje on na početku razgovora.

Tri grupe krmnih biljaka

Kako dalje pojašnjava, pripremanje silaže se postiže mlečno-kiselinskim vrenjem, a na sam proces siliranja utiče hemijski sastav biljke, tačnije dovoljna količina šećera.

"Sve krmne biljke se, prema hemijskom sastavu i lakoći siliranja dele u tri osnovne grupe: krmne biljke koje se lako mogu silirati, kao što su kukuruz i sirak, zatim biljke koje se teže siliraju i one koje se ne mogu silirati bez dodatka aditiva ili konzervansa."

Ipak, za uspešno spremanje silaže, kaže on, potrebno je ispuniti određene uslove, a pre svega šećerni minimum. To znači da u biljkama mora biti dovoljno rastvorljivih šećera kako bi se proces fermentacije nesmetano odvijao.

"Količina šećera treba da bude iznad 10 odsto u suvoj materiji. Između ostalog, bitna je i puferna snaga biljke, jer postoje one čiji hemijski sastav usporava zakiseljavanje sredine", pojašnjava naš sagovornik i dodaje da biljke iz familije žita imaju manje jedinjenja koja usporavaju taj proces, dok mahunarke imaju više.

Kada je pravo vreme za siliranje?

Jedan od važnijih faktora je, kaže Pipović i faza razvoja biljke. To znači da mlađe biljke imaju više rastvorljivih šećera, te su pogodnije za siliranje. Zato travnjake treba kositi pre klasanja ili najkasnije početkom klasanja.

"Travnjaci silirani u ranijim fazama razvoja daju bolje rezultate, dok je optimalna faza razvoja za siliranje mahunarki zapravo cvetanje. Smešu trava i mahunarki treba silirati kada je jedna od komponenti u masi dostigla stadijum koji je najpogodniji za siliranje."

Kod krmnih biljaka koje se kose više puta tokom vegetacionog perioda važno je napomenuti da se prvi, a ponekad i poslednji otkos koriste za spremanje silaže. Kod siliranja prvog otkosa travnjaka, ističe savetodavac, obavezno treba dodati ugljenohidratna hraniva kao što je kukuruzna prekrupa.

"Neophodni uslovi za uspešno siliranje su pravilna veličina seckanja, adekvatno punjenje i zatvaranje silosa. Posebnu pažnju treba posvetiti veličini seckanja koje zavisi, kako od biljke, tako i od vrste životinje kojima je silaža namenjena", ističe ovaj stručnjak.

Kako dodaje, veličina sečke kod materijala koji se silira za goveda mora biti duža u odnosu na spremanje silaže za ishranu ovaca. Sitnije seckanje biljnog materijala omogućava lakše spremanje silaže, a isto tako i dobar kvalitet.

Sprečiti razvoj štetnih mikroorganizama

Kada je reč o punjenju silosa, potrebno je obezbediti anaerobne uslove kako bi se sprečio razvoj štetnih mikroorganizama.

"Vlažnu masu ne treba preterano gaziti za razliku od suve kojoj je potrebno intenzivnije gaženje kako bi došlo do boljeg sleganja. Pravilnim sabijanjem silomase u toku samog spremanja silaže omogućava se istiskivanje vazduha iz mase koja se silira, dok se blagovremenim zatvaranjem silosa inaktiviraju svi oksidativni procesi."

Potrebna količina silaže za goveda, kaže on, utvrđuje se na osnovu pretpostavke da se životinje njome hrane 365 dana i da se po jednoj životinji daje oko 25 kilograma silaže dnevno.

Koje karakteristike mora imati kvalitetan silažni kukuruz?

"Računa se da u jednom metru kubnom slegnute silaže ima od 600 do 800 kilograma. Na osnovu ovih elemenata obavlja se procena silaže za jednu životinju i ona iznosi oko devet metara kubnih silažnog prostora. Ovaj broj se množi sa brojem životinja koje će se hraniti silažom, tako da se dobija ukupna zapremina silaže", kaže.

Kako zaključuje na kraju razgovora, pravilnim siliranjem se, između ostalog, gubici usled kvarenja svode na minimum, jer ishrana stoke pokvarenom hranom ima negativan medicinski, nutritivni, ali i ekonomski efekat.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor