Kakav je postupak sa jaradima nakon jarenja do zalučenja?

Nakon jarenja novorođeno jare treba odmah prihvatiti i iz nosa i usta odstraniti tečnost i sluz. Njegovo normalno disanje će se najbolje uspostaviti ako se ono uhvati za zadnje noge i okrene glavom nadole. Međutim, ako se i dalje javlja problem sa disanjem potrebno mu je pomoći primenom veštačkog disanja ili trljanjem gužvom slame.

Maksimalno četiri sata po partusu

Odmah zatim ga treba približiti majci da bi mogla da ga oliže. Međutim, ukoliko kod koze ponovo krenu trudovi i ona počne da se sprema da ojari drugo, neophodno je prvo jare obrisati gužvom slame, sena ili čistom krpom i premestiti na deo sa suvom prostirkom.

Ručna muža koza i koji je značaj masaže?

"U većini slučajeva pupčana vrpca sama pukne pri porođaju, ali ukoliko se to ne desi treba je prekinuti za širinu šake od stomaka. Podvezivanje nije potrebno, ali je dobro da se njen kraj dezinfikuje umakanjem u tinkturu joda", ističe savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Ivica Tomić.

Ubrzo nakon jarenja, prema njegovim rečima, mladunče ustaje i traži majku da sisa. Zato je veoma je važno da ono što pre nakon porođaja posisa kolostrum koji je bogat lako svarljivim proteinima, zaštitnim antitelima i mineralnim materijama. Ako jare to nije sposobno da samo učini, treba mu pomoći da dođe do majke i posisa kolostrum. Takođe je veoma važno da počne da sisa u periodu od maksimalno četiri sata po partusu, jer će u protivnom postati suviše slabo, sa verovatnoćom da ugine. S obzirom na to da se sastav kolostruma brzo menja u pravcu normalnog mleka, treba nastojati da ono što više sisa majku (četiri do pet puta) u roku od 24 sata.

Škartiranje novorođenčadi

Ukoliko je suviše slabo da posisa kolostrum treba mu dati bočicu sa cuclom u kojoj je spremljen kolostrum pomuzen od majke. U slučaju da koza iz bilo kog razloga ne može da podoji mladunče, treba mu obezbediti kolostrum neke druge koze ojarene istog dana. Kolostrum majki koje su ostale bez jaradi može da se čuva u zamrzivaču do sledeće sezone partusa.

"Nakon što je jare posisalo kolostrum i koza završila sa partusom, neophodno je pregledati svu novorođene jariće radi prve selekcije i eventualnog odstranjivanja onih koji nisu sposobni za život", ističe Tomić i naglašava da su najčešći razlozi za škartiranje nedovoljna telesna razvijenost, hermafroditizam, nedostatak nepca, nepravilnosti u građi vilice, nogu…

Zato ih je neophodno isključiti iz daljeg gajenja jer su mane takve da se ne mogu tokom života popraviti, a onu ostavljenu u zapatu je potrebno obeležiti privremenim načinom obeležavanja, dok stalno obeležavanje obaviti u starosti od mesec dana.

Posle nedelju dana prelazak na čvrstu hranu

Tokom prvog meseca života ishrana jaradi je bazirana na majčinom mleku. Ako je koza imala više njih i ima teškoća zbog nedostatka mleka, ona treba da se podmetnu drugoj koja ima dovoljno mleka. Već nakon nedelju dana od rođenja treba ograditi i prostor za njihovo prihranjivanje i postepeno navikavanje na koncentrovanu i kabastu hranu i opremiti ga sa dovoljno čiste prostirke u količini 200 gr slame po mladunčetu.

"Tokom prvog meseca jarad treba stalno kontrolisati u cilju otkrivanja eventualnih mana. U tom periodu treba posebno obratiti pažnju na dve urođene pojave, a to su prisustvo dodatnih malih sisa na trbuhu i rogatost", savetuje Tomić ističući da dodatne sise mogu da se jave kod jaradi oba pola. Kod ženskih grla one nisu problem ako nisu povezane sa vimenom, a u suprotnom prisustvo dodatnih sisa koje luče mleko stvara problem prilikom muže i potpomaže pojavu mastitisa.

Tri načina tova jaradi - koja ishrana je bolja?

Dodatne sise kod takvih grla treba odstraniti i od njih ne treba ostavljati muške potomke za prilod.

Obezrožavanje u prvim nedeljama života

Rogatost odraslih koza nije poželjna pojava, pa se preporučuje da se što pre obavi obezrožavanje jaradi. Inače prirodno šuta grla se odlikuju nekim karakteristikama koje nisu poželjne, manje su otporna, daju više muška grla, sitnija su, a i velika je verovatnoća da će se parenjem oba šuta roditelja dobiti neplodno potomstvo.

"Obezrožavanje se radi u prvim nedeljama života. Obično se koriste razna hemijska sredstva, ili pribor za termičko obezrožavanje. Taj postupak treba izbegavati kod starijih grla jer je vrlo bolan za životinju.”

Tokom prva tri meseca života, po njegovim rečima, dnevni prirast jaradi je 150 do 180 grama, a da bi se izračunao prirast neophodno je svakog meseca meriti jarad. Ako je prirast manji od pomenutog potrebno je proveriti da se ne radi o nekoj bolesti. U tom periodu je potrebno obaviti i kastraciju muških potomaka namenjenih za tov. Kastriranje se obavlja kada jarad dostigne masu od 15 kg.

Za priplod i tov

Tokom prva dva, do dva i po meseca, potrebno je razvrstati mladunce po polu da bi se sprečilo međusobno uznemiravanje u tovu. Ocena razvijenosti polnih organa muške jaradi može se uspešno obaviti u uzrastu od tri meseca. U tom periodu radi se i izbor mladih grla za priplod, i to kako za remont sopstvenog stada, tako i za prodaju kao priplodni materijal. Sva ostala koja nisu izabrana za priplod prodaju se kao tovna.

U slučaju da nije urađeno ranije, sa tri meseca, zalučuje se sva jarad. Ishrana majčinim mlekom duže od šest meseci može u kasnijem periodu života da izazove određene probleme sa koštanim sistemom. Vrlo važan zootehnički postupak koji se obavlja u uzrastu od tri meseca jeste i trajno obeležavanje priplodne jardi. Obeležavanje se obavlja tetoviranjem u uho, ili na donju neodlakavljenu stranu repa, ili pomoću markice koje se stavljaju u uho ili obešene na vratnom kaišu.