Kako da iskoristite pašnjak? Tipovi ispaše

Proizvodnja kvalitetne i jeftine stočne hrane je osnova ekonomski isplativog stočarstva, a važno mesto u proizvodnji kvalitetne krme na oranicama i u brdsko planinskim oblastima pripada krmnim leguminozama i travama. Načini iskorišćavanja travnjaka su različiti. Livade se iskorišćavaju kosidbom, a pašnjaci "ispašom". Travnjačka krma može se za ishranu stoke iskorišćavati na nekoliko načina.

Načini iskorišćavanja travnjaka

Najekonomičniji način iskorišćavanja travnjaka je ispaša, koje ima brojne prednosti u ishrani preživara. Razlikuju se uglavnom tri jasno izdiferencirana načina iskorišćavanja travnjaka: slobodna, pregonska i mehanička paša.

Slobodna ispaša

Nema reda u iskorišćavanju površina i životinje se slobodno kreću. Pri tome životinje biraju bolju i kvalitetniju travu i na kraju pašne sezone se primećuju mesta sa neujednačenim botaničkim sastavom trava. Preteranom ispašom dobrih trava, nakon nekoliko godina dolazi do preovladavanja one loše i ako čovek pravovremeno ne interveniše, ove površine postaju slabo produktivne. Na pašnjaku životinje obično pasu manje površine, pa na ostalom delu trava prestari. U ovom načinu javljaju se veliki gubitci u prinosima, jer se iskoristi svega 50 odsto od potencijala pašnjaka.

Pregonska paša

Radi se tako da se pašnjak podeli na više pregona (tabli), određene veličine, koji se koriste po redu. Kada se popase poslednji, trava na prvom je porasla za ispašu. Na ovaj način uvek je omogućena ispaša na gotovo istoj, mladoj fazi porasta trave. Za određeni broj životinja utvrdi se tačan broj pregona i njihova veličina. To se može odrediti primenom sledeće formule:

K = P/N +O   gde je:

• K = broj pregona
• P = period obnove trave u danima
• N = broj dana ispaše na jednom pregonu
• O = broj pregona za odmor i kosidbu

Za određivanje veličine pregona koristi se sledeća formula:

V = B x T x a/M   gde je:

• V = veličina pregona
• B = broj grla u stadu
• T = dnevna potreba zelene mase po grlu
• a = period boravka na pregonu u danima
• M = zalihe zelene mase na 1 ha

Iskustvo je pokazalo da u proleće stoka treba da boravi na pregonu četiri do šest dana, a tokom leta (sporiji porast trave) šest do deset dana. Pri tome se smatra da je najbolja kvadratna forma sa pravilnim stranama. Oni mogu biti i pravougaoni (20 x 60 m) ili 12 ari, a zavisi od kategorije stoke (krave, telad, sjagnjene ovce, dvizad, jaganjci, konji, omad, ždrebad). Poželjno je da na svim tablama bude približno isti sastav trava.

Oni koji se u proleće ne mogu popasti moraju se pokositi i trava osušiti u seno. Intezivna pregonska ispaša ima prednost u tome što se na istoj površini može ishraniti veći broj grla. Povećanjem broja tabli povećava se produktivnost pašnjaka. Korišćen na ovaj način dao je 20 - 30 odsto veće prinose od stalne slobodne paše. Na jednom travnjaku ne bi trebalo da traje duže od 25 do 30 dana, pa se tako travnjak deli na osam do 10 pregona za svaki porast ili otkos. Posle svakog iskorišćavanja, biljke treba pokositi, da se ujednači sledeća trava.

Od pokošenih biljaka dobija se seno. Podrastanje biljaka u travnjaku za novo napasanje stoke traje 18 do 20 dana. Automatske pojilice najčešće su povezane sa vodovodom, a za čuvanje pašnjaka je najbolje rešenje "električni pastir". Udaljenost pašnjaka od staja ne bi trebalo da bude više od 60 m, da stoka ne bi mnogo hodala do njih. Dobro je ako se na pašnjaku obezbedi muža (terensko izmuzište).

Srednjetrajni travnjaci postižu najveću proizvodnju od treće do pete godine života, a kasnije proizvodnost opada. Proizvodnja krme na dugotrajnim travnjacima traje osam do 10 godina, ako se biljke dobro neguju i hrane.

Obročna ispaša je poseban oblik pregonske, gde se uz primenu "električnog pastira" (ograde) određuje površina potrebna za podmirivanje dnevnih potreba. Pri ovome je potrebno zaštititi od gaženja površine koje su popasene i obezbediti njihovu normalnu obnovu. Električni pastirom ili žičanom ogradom, kroz koju je puštena slaba struja iz akumulatora (sa transformisanim naponom od 65 - 75 V), kao što je napred navedeno pregonske jedinice se ograđuju, a stoka od strujnih slabih udara beži, te se pašnjak lako čuva.

Mehanička ispaša

Predstavlja iskorišćavanje travnjaka i krme sa oranica kosidbom zelene mase (lucerke, deteline, trava, zelenog kukuruza i drugo) i davanje iste stoci u svežem stanju. Ovaj način ishrane je podesan kada su u pitanju visoke trave, ali zahteva mnogo radne snage. Ovaj sistem je najbolji i najekonomičniji na krupnim govedarskim farmama. Međutim, zelena krma koja se odmah ne daje stoci gubi hranljive materije usled zagrevanja.

Bušama spasili porodično imanje: Goveda pasu, čovek im ne treba

Voditi računa, da zelena krma od leguminoza (lucerka, detelina, žuti zvezdan i druge mahunarke) koja se odmah daje preživarima u većim količinama može dovesti do naduna (timpanije), u kom slučaju mora odmah da se reaguje primenom "trokara". Osim toga postoje i drugi uzroci naduna buraga, a jedan od njih je brzi prelazak sa zimske ishrane na prolećnu pašu.

Izbor pašnjaka

Telad zahtevaju suve pašnjake sa nežnim i sočnim travama i leguminozama, locirane u blizini dvorišta. Na njima ne treba da dolazi odrasla stoka radi mogućeg zagađivanja sa parazitima. Na pašnjak se puštaju telad sa težinom oko 200 kg, s tim da se postepeno privikavaju na korišćenje kabaste krme. Krave muzare dobro iskorišćavaju te travnate površine i one treba da su u posebnoj grupi.

Na dobrim pašnjacima krave i posle vrlo dobre ishrane u štali, mogu da povećavaju produkciju mleka. Za njih su najbolji kombinovani pašnjaci (trave i leguminoze). Posebno se, na nešto udaljenim, napasaju zasušene krave i junice. Na najudaljenijim se napasavaju ostale junadi i tovnih grla.

Opterećenost pašnjaka

Ovo je glavni faktor, koji utiče na produkciju mleka i mesa sa jedinice površine. Teško je odrediti maksimalno opterećenje. Ispitivanja su pokazala da veće opterećenje sa životinjama u pregonskom načinu iskorišćavanja daje veću proizvodnju mleka za oko 20 odsto po jednom hektaru površine. Pri tome je došlo do smanjenja dnevne količine mleka po grlu za oko dva do sedam odsto.

Dakle, pri iskorišćavanju pašnjaka bitno je iznaći optimalno opterećenje kod određenih kategorija životinja u cilju boljeg iskorišćavanja i ostvarivanja visoke proizvodnje po grlu i po jedinici površine.