Komina grožđa poboljšava prirast mase brojlera? Evo što je pokazalo istraživanje

Otpad koji nastaje tokom proizvodnje vina mogao bi postati vredna sirovina za živinarsku industriju i pomoći u smanjenju upotrebe antibiotika u uzgoju pilića. Naučnici sa Cornell University,

U Sjedinjenim Američkim Državama, objavili su rezultate istraživanja koji pokazuju da komina grožđa, ostatak od ceđenja koji sadrži kožice, semenke, peteljke i drugo, može pozitivno delovati na zdravlje brojlera i poboljšati njihovu proizvodnju.

U vinskoj industriji svake godine nastaju ogromne količine komine (tropa), a mnoge vinarije taj nusproizvod i dalje teško zbrinjavaju. Američki istraživači u njemu vide potencijalno održivo rešenje za živinarsku proizvodnju, posebno u kontekstu smanjenja upotrebe antibiotika koji se u SAD-u još uvek koriste za podsticanje rasta pilića.

Antibiotici pod pritiskom, alternative sve važnije

Dok su u Evropi, Kini i Brazilu antibiotski stimulansi rasta već zabranjeni zbog zabrinutosti oko antimikrobne rezistencije, u SAD-u se oni i dalje delimično koriste zahvaljujući određenim zakonskim izuzecima. Ipak, proizvođači traže alternative jer bez antibiotika pilići sporije napreduju, češće obolevaju i troškovi ishrane rastu.

U istraživanju su naučnici uporedili učinak tropa grožđa sa cink-bacitracinom, jednim od najčešće korišćenih antibiotskih dodataka u ishrani živine. Rezultati su pokazali da je već dodatak od samo 0,5 posto komine u hrani imao gotovo jednak učinak kao antibiotik. Pilići su dobijali na težini, efikasnije iskorišćavali hranu te imali stabilnije zdravlje creva, čak i kada su hranjeni obrocima koji namerno izazivaju upalne procese.

Eksperiment na 126 brojlera

Kako bi stimulisali uslove kakvi često vladaju u intenzivnom uzgoju živine, istraživači su uključili 126 brojlera u eksperimentalnu ishranu. Pilići su dobijali obrok sa 30 odsto pirinčanih mekinja, sastojka poznatog po tome što može izazvati hronične i blage upale creva.

Grupa koja je primala samo takvu hranu pokazala je znatno slabiji prirast mase, a kod životinja su zabeleženi povećani nivoi proteina povezanih sa upalnim procesima.

No, kada je u hranu dodato svega 0,5 odsto tropa grožđa, prirast telesne mase bio je najmanje 79 odsto veći u odnosu na grupu bez dodatka. Efikasnost iskorišćavanja hrane bila je uporediva sa rezultatima grupe koja je dobijala antibiotike, a pozitivan učinak zadržao se tokom celog 42-dnevnog istraživanja.

Potrošnja antibiotika u stočarstvu mogla bi da poraste gotovo 30% do 2040. godine

Istraživači su analizirali i dve fermentisane verzije. Jedna je fermentisana bakterijom Lactobacillus casei, poznatom iz proizvodnje jogurta i sireva, dok je druga tretirana kvascem Saccharomyces cerevisiae, koji se koristi u proizvodnji hleba i piva. Iako je fermentacija blago smanjila ukupnu količinu polifenola, obe varijante pokazale su jednako dobre ili čak bolje rezultate od neobrađenog tropa.

Posebno se istakla bakterijski fermentisana varijanta jer je povećala površinu crevnih resica u tankom crevu. Te strukture imaju ključnu ulogu u apsorpciji hranljivih materija i ukupnom zdravlju probavnog sistema.

Razvoj cirkularne ekonomije

Osim zdravstvenih koristi za živinu, naučnici ističu i ekološki potencijal ovog pristupa. Globalna vinska industrija svake godine proizvodi milione tona tropa grožđa, od čega veliki deo završava na deponijama ili u kompostu uz finansijske gubitke.

Kokoška koja donosi profit: Predstavljamo klasičan priručnik za uzgoj

Korišćenje tog nusproizvoda kao dodatka stočnoj hrani moglo bi doprineti razvoju cirkularne ekonomije, smanjiti otpad i istovremeno pomoći u borbi protiv razvoja otpornosti bakterija na antibiotike.

Ako se rezultati potvrde i u komercijalnim uslovima uzgoja, komina grožđa mogla bi postati efikasna i ekonomski isplativa alternativa antibiotskim stimulansima u proizvodnji brojlera.