Krave vole slatko - stočna melasa je idealan dodatak obroku

Dobar pedigre i odlična genetika samo su adekvatan temelj za uspešnu proizvodnju, nikako nešto što samo po sebi podrazumeva više mleka kod muznih grla. Kao kad pravite kuću, bez dobrih temelja teško da ćete stići do krova i osećati se sigurno u prostoru.

Pozitivan sklop gena, odnosno proizvodni potencijal muznih grla ispoljava se samo kada su osigurani optimalni uslovi držanja i ishrane. Kako hranite, tako i muzete. Često se desi da farmeri urade sve po pravilu, po tablicama, po propisima i prema normama izbalansiraju obrok, a krave slabo konzumiraju hranu. Dva su osnovna razloga - ili je u pitanju zdravstveni problem krave ili loša organoleptička svojstva hrane (miris, ukus, boja i sl.) što izaziva odbojnost prema konzumiranju. U takvim slučajevima, najbolje je koristiti dodatke za ishranu, poput melase od šećerne repe ili trske. Obzirom da je slatka, služi da koriguje ukusa mnogim krmnim smešama, ali ima i izuzetno pozitivan uticaj i na metabolički proces, sintezu proteina i proizvodnju mleka.

Šta je stočna melasa?

Stočna melasa predstavlja dodatak obroku i ishrani krava. Nastao je kao gust tečni nusproizvod sa 40 - 50 odsto šećera, u proizvodnji onog rafinisanog, najčešće iz šećerne repe. Na našim područjima farmeri relativno malo znaju o uticaju melase na proizvodnju mleka i pozitivne metaboličke procese u buragu, zbog toga se vrlo malo koristi u ishrani krava. U svetu se koristi još od 18. veka u stočnoj ishrani, prvo u Rusiji, Francuskoj pa i u Americi. Danas se melasa kao dodatak u ishrani može naći u nekoliko oblika, najčešće kao kocke za lizanje, u tečnom stanju (sirup) ili praškastom, briketiranom obliku. Takođe, može se koristiti i kao odlično vezivno sredstvo pri peletiranju stočne hrane.

Šta je zeleni krmni konvejer i zašto je važan u ishrani muznih krava

Kada i kako je najbolje melasu davati kravama kroz ishranu!? Zbog visokog udela šećera oko 42 odsto (stočna) melasa se u obrok ukomponuje najčešće do tri odsto u odnosu na ostale krmne smeše i to nakon telenja i kao osnova u starterima za telad. U fazi zasušenja, mesec dana pre telenja, potrebno je prestati sa davanjem melase, obzirom na visok nivo kalijuma, može u prekomernom konzumiranju izazvati porođajnu paralizu kod krava. Sva iskustva i eksperimenti na farmama pokazuju da je melasu najbolje davati u kombinaciji sa silažnim travama.

Pozitivan uticaj u proizvodnji mleka

Visokoproduktivne krave u proizvodnji mleka zahtevaju povećane potrebe u energiji, to farmeri najčešće osiguravaju kroz koncentrat, s manje kabaste krmne smeše i manjim sadržajem vlakana, što uveliko poskupljuje proizvodnju. Razgradnjom jednostavnih šećera u buragu, mikroorganizmi se snabdevaju potrebnom energijom. Ona im treba za razgradnju i sintezu proteina, na kraju i za stvaranje mleka. Zbog toga, konstatacija prof. dr. Darka Grbeše, sa nedavno održanog predavanja za velike proizvođače mleka, ima smisla, a kaže: "Krave hranu samo unose, a mikroorganizmi buraga je jedu". Melasa upravo ima taj pozitivan učinak na razvoj i aktivnost poželjnih buražnih mikroorganizama, jer im osigurava potrebnu energiju. Ti dobri mikroorganizmi su mlečno - kisele bakterije, koje podstiču produkciju mlečne kiseline.

EU standardi za kvalitet mleka uskoro i u Srbiji

Dokazano je da krave vole slatku hranu. Dodavanjem melase u obrok sprečava se selektivno biranje komponenti obroka pri konzumiranju, čime se osigurava efekat konzumacije kompletnog obroka, a konzumiranje suve stvari se povećava i do 1,4 kg/dan, a na kraju i do 1,9 kg mleka na dan.