Mlekari u regionu pod pritiskom: Padaju otkupne cene, a EU ima višak mleka

Pad otkupnih cena, rast troškova proizvodnje, višak mleka na evropskom tržištu i snažan pritisak uvoza samo su neki od problema s kojima se suočavaju proizvođači mleka u regionu. Otkupne cene već padaju na nivoe koji dovode u pitanje održivost proizvodnje, a farmeri upozoravaju da bez jasne politike tržišta, kontrole uvoza i jače podrške države sektor može dodatno da oslabi.

Uz to, evropsko tržište već godinama beleži višak mleka, a međunarodni trgovinski sporazumi dodatno povećavaju neizvesnost za proizvođače. O ovim, ali i drugim izazovima razgovarano je na panel diskusiji "Stanje u proizvodnji mleka – region, EU, možemo li dalje i kako?", održanoj u okviru 11. Savetovanja mlekara Republike Srpske.

Situacija je "grozna"

Na početku panela otvoreno je pitanje koliko je za proizvođače važna organizacija i udruživanje u vremenima krize. Kao primer organizovanog sistema, Janko Petrovič predstavio je rad mlekarske zadruge iz Ptuja u Sloveniji, koja godišnje otkupljuje oko 90 miliona litara mleka.

"Zadruga je nastala 1992. godine kada su proizvođači mleka odlučili da naprave sopstvenu organizaciju koja će raditi u njihovom interesu. Svi su počeli da prodaju mleko toj firmi, a ona centralizovano traži najbolje kupce na tržištu", rekao je Petrovič, dodajući da takav model omogućava bolju pregovaračku poziciju proizvođača, ali i najbolju otkupnu cenu.

Govoreći o tržišnim kretanjima, upozorio je da situacija u Evropi nije nimalo optimistična.

"Situacija na evropskom tržištu je, iskreno ću reći, grozna. Imamo iz meseca u mesec 500 do 600 miliona litara veću proizvodnju nego ranijih godina. Te količine se gomilaju kroz neprodate zalihe", naveo je Petrovič. Prema njegovim rečima, cena mleka u Sloveniji je prošle godine dostizala 53 evrocenta po litru, ali je pod pritiskom počela da pada i sada je oko 41 do 43 centa, dodavši kako se boji i onoga što ih čeka u naredna tri meseca - mart, april i maj.

Evropski sirevi preplavili tržište

Kriza u mlekarskom sektoru na domaćem tržištu Srbiji izazvala je prosipanje mleka i proteste širom Srbije koji su trajali pune tri nedelje. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, istakao je da je jedan od ključnih problema nekontrolisan uvoz mlečnih proizvoda.

"Svaka kriza može da se preživi ako se njome upravlja. Međutim, kod nas je Ministarstvo u jednom trenutku izgubilo kontrolu nad situacijom. Evropski sirevi su preplavili tržište i potisnuli domaće proizvode", rekao je Vasić.

Prema njegovim rečima, nepoverenje između proizvođača i države dodatno je produbljeno kada je objavljeno da je uvoz sireva u decembru bio čak duplo veći nego godinu ranije, iako su upozoravali na takav scenario.

"Uvoz mora biti pod kontrolom - da se zna šta ulazi, koliko ulazi i kakvog je kvaliteta", naglasio je.

Poljoprivrednici prekidaju protest, ali poručuju: Naši zahtevi nisu ispunjeni

Kriza se odrazila i na otkupne cene.

"Istina je da su cene kod nekih proizvođača pale i na 25 dinara po litru. Poseban problem je u ruralnim područjima gde nakupci i prekupci otkupljuju mleko od malih proizvođača i praktično ih ucenjuju", dodao je.

U Hrvatskoj "stabilno loši"

U Hrvatskoj je situacija nešto stabilnija, ali ni tamo proizvođači ne kriju zabrinutost. Branko Kolak, predsednik Saveza udruženja hrvatskih uzgajivača holštajn goveda, kaže da sektor opstaje zahvaljujući različitim modelima podrške.

"Mi smo stabilno loši. Nismo imali veliki pad otkupne cene, ali ona je sada između 48 i 50 centi", rekao je Kolak, upozoravajući da se stvarna cena mleka u EU često prikazuje drugačije zbog različitih oblika državne pomoći.

Kako je pojasnio, mnoge države članice koriste dodatne subvencije i skrivene podsticaje kako bi zadržale konkurentnost proizvođača. Pre mesec i po dana, kako je naveo, u jednom stranom trgovačkom lancu, koji će uskoro stići i u BiH, osvanulo je mleko na policama po ceni od 54 centa.

Kratkoročnim merama "udahnut kiseonik" proizvođačima mleka. Kako dalje?

"Niko danas ne može da proizvodi mleko za 40 ili 50 centi bez podrške. Ako Evropska komisija ne uspostavi jasna pravila ponašanja na tržištu, ceo sektor može biti doveden u pitanje", upozorio je.

Neizvesnost - najveća briga

O stanju u Republici Srpskoj govorio je domaćin događaja, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača – mlekara Republike Srpske, Milorad Arsenić, koji je podsetio da su farmeri prošle godine više puta upozoravali na probleme, ali da reakcije institucija nisu bile pravovremene.

"Imamo intenzivan, ali jednostran dijalog. Često izostane sagovornik", rekao je Arsenić, podsećajući da su mlekari početkom godine organizovali protest sa oko 200 traktora kako bi skrenuli pažnju na situaciju u sektoru.

Jedan od najvećih problema trenutno je kašnjenje isplate podsticaja. "Godinama smo imali kontinuitet da svakog meseca dobijemo redovnu isplatu od ministarstva i to nam je davalo sigurnost. Sada toga nema i teško je planirati proizvodnju", naglasio je.

On je dodao da su proizvođači suočeni i sa sve većim troškovima repromaterijala.

"Nas najviše brine neizvesnost - šta nas čeka sutra. Ratovi i globalna dešavanja već dižu cene goriva i đubriva, a to znači da će troškovi proizvodnje rasti", upozorio je Arsenić.

Mleko u Argentini 28 evrocenti

Moderator panela, dr Miljan Erbez, saradnik u Udruženju mlekara Republike Srpske, poveo je potom diskusiju u smeru međunarodnih trgovinskih sporazuma, posebno mogućeg otvaranja evropskog tržišta za proizvode iz Južne Amerike.

Naveo je i računicu koju su radili, odnosno da na jednu marku na koju farmeri u RS ostvare pravo od ministarstva, u budžet su već uplatili 3,2 marke, što govori i o stabilnosti svake države, pa tako i one koje su u EU.

Petrovič je naveo da Evropa već ima višak mleka i da mora izvoziti oko 20 odsto ukupne proizvodnje u neke treće zemlje, među kojima su i Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska, Srbija, Crna Gora, Albanija.

"Evropa je oko 120 posto samodovoljna u proizvodnji mleka i mora pronaći nova tržišta za višak. Problem je što na svetskom tržištu konkurencija proizvodi mnogo jeftinije", rekao je, navodeći primer Argentine gde se mleko proizvodi po ceni od oko 28 evrocenti.

Junad po 1,05 dolara žive vage

EU od Južne Amerike, dodao je, treba sirovine, litijum, i još mnogo stvari, ali se to ne može raditi preko leđa primarnih proizvodnji. Smatra da će velik problem za Sloveniju biti cena junadi.

"Cena žive vage u Argentini je 1,05 dolara i to znači da ta junad može doći u EU za otprilike 2,5 evra. A naša trenutna cena je 7 evra. Dakle, razlika između toga što dolazi i toga što je, je toliko velika da se čovek stvarno mora pitati šta sledi", kazao je Petrovič, navodeći kako veruje da uvoz iz Južne Amerike neće imati toliko uticaja na mlečni sektor, "jer mi na neki način imamo već puno veći problem sami sa sobom i sa viškovima i ne znamo da iskontrolišemo primarnu proizvodnju do nekog nivoa koliko trebamo."

Govoreći o dugoročnoj perspektivi sektora, njegov kolega iz Hrvatske, Kolak je istakao da proizvođači moraju razmišljati o finalizaciji proizvoda i većoj dodatoj vrednosti. "Sirovina danas učestvuje sa manje od 30 odsto u ceni mleka na polici, a nekada je bila više od 50 odsto. Taj trend će se nastaviti", upozorio je.

Zato je, kako dodaje, važno razvijati kratke lance snabdevanja i omogućiti proizvođačima da direktno plasiraju svoje proizvode. "Država može pomoći da farmer proda svoj jogurt ili mleko vrtiću ili bolnici nekoliko kilometara od svoje farme", predložio je.

Moderator je istakao da je upravo to bio jedan od predloga koji je Udruženje mlekara Republike Srpske predlagalo resornom ministarstvu, ali da nikada nisu dobili konkretan odgovor.

Na pitanje zašto se slovenačka zadruga nije, osim otkupa, odlučila i na proizvodnju finalnih proizvoda od mleka Petrovič je pojasnio da je bilo takvih pokušaja, ali da nisu uspeli.

"Tržište Republike Srpske je sigurno drugačije nego što je otvoreno evropsko tržište. Samo ako idete u EU, ne znate šta vas čeka, iskreno to kažem", zaključio je.

Dolazak velikih trgovačkih lanaca

Panel je otvorio i pitanje dolaska velikih trgovačkih lanaca na tržište Bosne i Hercegovine, poput Lidla koji je već prisutan u Hrvatskoj i Srbiji, ali i drugih lanaca. Kolak upozorava da iskustva iz Hrvatske pokazuju kako takve kompanije prvenstveno vode računa o sopstvenoj zaradi.

"Mi smo napravili grešku, pa se nadam da vi nećete. Dočekali smo te lance kao prijatelje. Međutim, njih ništa drugo ne zanima osim profita. Davali smo im placeve, oslobađali od komunalne naknade samo pravite, radite, pod izgovorom da će otvoriti nova radna mesta. Pokazalo se, nakon 20-tak godina u Hrvatskoj, da oni nisu nikakva radna mesta otvorili, koliko se zaposlilo u njihove lance toliko je malih nestalo. Sve ono što prodaju daleko je skuplje nego u njihovim matičnim zemljama. Isti proizvod", rekao je Kolak, dodajući da se često nameće pitanje kako je moguće da se mleko prodaje po cenama nižim od realnih troškova proizvodnje i distribucije.

Podrška za ostanak na selu

Na kraju diskusije otvorena je i tema strukture farmi i budućnosti ruralnih područja. Petrovič je podsetio da se broj proizvođača mleka u Sloveniji u poslednjih dvadesetak godina drastično smanjio.

"Imali smo oko 20.000 proizvođača mleka početkom 2000-ih, a danas ih je oko 4.200. Proizvodnja nije pala, ali je broj ljudi koji se bave tim poslom znatno manji", rekao je.

Prema njegovim rečima, ekonomska računica pokazuje da je malim farmama sve teže da opstanu bez dodatne podrške. Kao primer je naveo Austriju gde država isplaćuje dodatnu podršku poljoprivrednicima u iznosu od 1.700 evra mesečno kako bi ostali na selu i nastavili proizvodnju.

"To nije samo pitanje poljoprivrede, već i očuvanja ruralnih područja. Ako ljudi odu sa sela, teško će se ikada vratiti", zaključio je Petrovič.