Tov mlađih životinja ima značajne prednosti u odnosu na starije životinje.
Ubrzani razvoj poljoprivredne i industriske proizvodnje u našoj zemlji, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Jagodina Aleksandar Canić, doveo je do unapređenja u proizvodnji goveđeg mesa, a razvoju ove proizvodnje je pogodovala velika potražnja.
S obzirom na starost u kojoj životinje završavaju tov, razlikuju se dve kategorije tovne junadi:
Za tov su, kako kaže, najpogodnije životinje velikog kapaciteta i inteziteta za porast (tovne rase goveda) koje veoma dobro koriste hranu i imaju visok dnevni prirast. Ova svojsvtva grla zavise od rase životinja, pola, starosti, kao i od kvaliteta i količine hrane za ishranu junadi. To znači da se za tov koriste tovne i kombinovane rase goveda. Tov mlađih životinja ima značajne prednosti u odnosu na starije životinje.
"Mlađe životinje imaju intezivniji porast, veći prirast telesne mase i koriste veću količinu hrane po jedinici telesne mase. Takođe kod mlađih životinja odnos masnoće i mesa je dosta povoljniji nego kod starijih životinja. Za tov su najpogodnija muška nekastrirana grla, jer imaju veći dnevni prirast uz manji utrošak hrane, u odnosu na kastriranu stariju junad", kaže Canić i dodaje da se u praksi pokazalo da kastrirana grla imaju 15 do 20 odsto niži prirast od ne kastriranih grla, dok je takođe konzumiranje hrane za 10 do 15 odsto lošije.
Količina, kvalitet i sastav hrane je drugi važan uslov za uspešan i kvalitetan tov junadi. Najintezivniji tov junadi ostvaruje se korišćenjem koncentrovanim hranivima.
Postoje tri načina ishrane junadi u tovu: koncentrovani tip tova, polukoncentrovani i tov kabastim hranivima.
Smeše koncentrata za tov junadi sadrže veliku količinu žitarica 60 do 70 odsto, dok proteinski deo sa vitaminima sadrži 10 do 15 odsto. Vrlo je bitno da junad hranjena samo koncentratom moraju dobiti u obrok jedan do 1,5 kilograma kvalitetnog sena, jer seno kvalitetno deluje na mikrofloru i varenje u buragu. Ishrana junadi isključivo koncentrovanom hranom je jednostavna i traje kratko, obezbeđuje se dnevni prirast preko 1.000 g/dan.
"S druge strane ovakvom ishranom javljaju se drugi metabolički problemi kod junadi, poremećaj varenja u buragu, kisela indigestija i parakeratoza buraga. Produžavanjem ovakvog stanja može doći do još većih problema nekrobaciloza jetre - rumenitis. Ovi problemi se lako rešavaju uvođenjem sena u obrok u količini od jedan do dva kilograma", kaže stručnjak za stočarstvo dodajući da se ovim načinom tova obezbeđije visok prirast junadi, intezivan tov za kategoriju "beby beef" traje oko 12 meseci, junad imaju masu 420-450kg, a radman 55 do 60 odsto.
Ovaj tip tova se sastoji od ishrane koncentrovanom i kabastom hranom. Ovde se koriste normirane i ograničena količine koncentrata. Prirast junadi je nešto niži nego kod koncentrovanog tipa tova i traje nešto duže. Kod ovog tipa tova koncentrati čine od 45 do 60 odsto ukupnog obroka.
"Od kabastih hraniva pored koncentrata u obrok se mogu uključiti zelena lucerka, silaža kukuruza, kvalitetno seno lucerke ili kvalitetno livadsko seno", kaže savetodavac i dodaje da se ovim načinom ishrane obezbeđuje dobar dnevni prirast, a takođe se izbegavaju metabolički problemi koji se javljaju kod čisto koncentrovanog načina tova.
Ovaj tip tova junadi zasniva se na ishrani sa velikom količinom kabaste hrane uz ogrničenu i minimalnu količinu koncentrata. Upotreba koncentrata je znatno niža nego kod polukoncentrovanog tipa tova.
"Ovaj tip tova treba organizovati tamo gde se može obezbediti velika količina kvalitetne kabaste hrane, a pored toga treba imati na umu da je dnevni prirast znatno niži i tov traje duže nego kod koncentrovanog i polukoncentrovanog tipa tova. Pošto tov traje duže proizvodnja hrane je skuplja pa rešenje treba tražiti u jeftinijim kabastim hranivima", kaže Canić i dodaje da se za ovakav tip tova koriste starija junad, sa dovoljno razvijenim trupom, kako grla mogu konzumirati veću količinu hrane. Minimalna početna težina grla kod ovog tipa tova je 200 do 250 kg.
Podsetimo, preporuka je da telad imaju naviku konzumiranja kabaste i koncentrovane hrane, da ne bi došlo do pojave takozvanog negativnog tova. Do ove pojave dolazi kada telad gladuju, jer posle majčinog mleka nisu naviknuta na uzimanje čvrste hrane i tako gube na svojoj početnoj težini.
Kada poljoprivrednici nabavljaju tele, a pri tom nemaju dovoljno iskustva, dobro bi bilo posavetovati se sa stručnim licem.
Izvori
Tagovi
Autor